Месец: септембар 2025.

„Крст је симбол силе, славе и победе над ђаволом и смрћу“, рекао је у Крстовданској беседи протојереј-ставрофор Љубомир Миловановић, старешина Храма Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу. „Свако од нас, у овоме свету, носи Крст свој. Крст је жртва, Крст је симбол страдања, али је крст симбол победе и васкрсења“, додао је беседник, закључивши да све што свештеник чини, ради то са Крстом Господњим, којим се сви ми печатимо – у име Оца и Сина и Светога Духа.

„Крсту Твоме поклањамо се, Владико, и свето Васкрсење Твоје славимо.“

Поводом празника Воздвижења Часног Крста у љишком селу Цветановац служена је Света Литургија. Иако је јесење јутро било прохладно и кишовито, окупио се велики број верних са подручја Љига, у првом реду они најмлађи – ученици Основне школе „Сава Керковић“ са својим вероучитељем Немањом Јанковићем. Свету Литургију је служио јереј Илија Јокић, који је у својој беседи подсетио верне на значај литургијског прослављања овог великог празника. Храм је био испуњен до последњег места, а празничну радост посебно је увеличало појање парохијанки, као и чињеница да су се скоро сви, и деца и одрасли, причестили. После Литургије, у порти храма приређена је трпеза љубави за све присутне, као плод труда свештеника и верника ове парохије.

Немања Јанковић, вероучитељ

Недеља по Крстовдану литургијски је прослављена у Саборном Храму Васкрсења Христовог. Началствовао је протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа Исихија, саслуживало му је више свештенослужитеља, уз појање певнице и молитвено учешће верника. Беседио је јереј Александар Мандарић, истакавши да одрицање од себе, значи одстранити из себе самољубље, самоуживање, ваљање у страстима телесним. „Узети Крст свој, значи улазак у море воље Божје“, рекао је беседник, напоменувши да је то живот и у страдању, али у страдању Христа ради. „Кад изађемо пред Господа, све што смо материјално стекли, ако га нисмо правилно користили, биће нам терет који ће вући на погибао“, упозорио је отац Александар, закључивши да је препуштање вољи Божјој заправо наше спасење.

Како разликовати погрешна од правих учења, темељно је образложио јереј др Александар Милојков, координатор Одсека за дијалог у јавној сфери Мисионарског одељења Архиепископије београдско-карловачке, у недељу 28. септембра у Храму Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву. Говорећи на тему „Библија у рукама псеудохришћанства – Чувајте се да вас не преваре“, отац Александар је пажњу посветио настанку и развоју хришћанских секти, којих има на десетине хиљада,али са посебним освртом на Јеховине сведоке. Оно што је свима заједничко, јесте да је Свето Писмо једини извор вере, те да оно само себе тумачи. Велики број заинтересованих пратио је излагање др Милојкова, док му је добродошлицу пожелео јереј Мија Бојиновић, духовник Светосавске омладинске заједнице, која је и организовала ово духовно вече. 

Иако је погрешних хришћанских учења било практично од појаве хришћанства, у ХVI веку са појавом Мартина Лутера, образованог и верујућег човека, али саблажњеног разним изопаченостима у католичкој вери, она добијају свој замах, да би до данашњег дана настало на десетине хиљада хришћанских конфесија, а од којих свака тврди за себе да је једина права. Заједничко им је да је Свето Писмо једини извор вере, те да није потребан црквени ауторитет да га тумачи. Напротив, оно тумачи само себе. Али, све те „конфесије“ узимају из Светог Писма оно што им се свиђа и одговара, не либећи се да га фалсификују и мењају његов садржај. Посебно су се у томе извештили Јехови сведоци, каже отац Александар, истичући да је њихово мисонарење најразгранатије, с обзиром да не постоји језик на који нису превели Свето Писмо, притом свесно и по његовим речима бестијално мењали садржај. Све то поткрепио је и адекватним примерима. Рецимо, иако је сличан Богу, Христос није помислио да буде Бог; затим они тврде да је Христос разапет на хоризонталној греди; Цркву преводе са речју скупштина… „Али, без обзира на њихова крива учења, најопасније је што се противе трансфузији крви, чиме свесно и директно угрожавају свој живот“, подвлачи предавач, који за Јеховине сведоке каже да су најтврђа и најопаснија јерес, која је „покупила сав отпад цркве и обрадила га на свој начин“.

Шта то „неутврђени“ изврћу, како мењају идентитет Цркве, шта је за њих Библија, како је настала, како је тумаче и како је кривотворе; исцрпно је објаснио јереј др Милојков кроз бројне примере, нагласивши да је основна разлика између правог и кривих учења, у томе што у овим другим нема „ни трага ни гласа“ од Свете Литургије, а камоли од суштине Цркве оличене у – Епископу, свештенику, ђакону и лаосу (верном народу). „Сврха овог предавања није прогањање квазирелигијских учења, већ утврђивање нас у нашој вери“, закључио је отац Александар, коме су након деведесотоминутног излагања присутни поставили и бројна питања. Закључивши сабрање, отац Мија Бојиновић је рекао да ће оваквих и сличних предавања бити и убудуће.

Протојереј Горан Анђелић, старешина Храма Светог Георгија у Новом насељу, началствовао је Светом Литургијом у недељу по Крстовдану 28. септембра. У молитвеном присуству верника, уз појање певнице, саслуживао му је ђакон Александар Панић који је и тумачио јеванђељску причу о даровима. Подсетио је на речи Светог Јустина који истиче да само Бог може да да таленте човеку, а да Свети Николај пет таланата тумачи као пет чула, два таланта повезује са оним што хоће душа и тело, а са једним талантом треба да имамо јединство духа и тела, чије несагласје често доводи до разилажења са Богом. Беседник додаје да они који умноже своје дарове, добијају Царство Божје. „Онај који је добио више дарова, треба да их умножи, а онај који добије мало, треба да и то мало умножи“. Закључио је да нам Бог увек даје по нашој мери.

Победивши у категорији од 6. до 8. разреда на литерарном конкурсу у организацији Српског одељења Међународног фонда духовног јединства народа и Удружења „Света Србија“, ученица Основне школе „Нада Пурић“ Лена Мандић освојила је десетодневно летовање на острву Крф (Грчка) у оквиру ког су реализоване и радионице, које за циљ имају упознавање деце и младих са калиграфијом, националном историјом, песништвом и свиме што чини духовни и културни идентитет српског народа. О боравку на Крфу, као и шта овакви пројекти значе за младе, у програму Радија Источник, заједно са Леном Мандић, говориле су Светлана Матић, логопед школе, и Лијана Крунић, наставница веронауке, које су учествовале у организацији учешћа ученика на конкурсу и самој припреми радова.

„Истина је увек на путу страдања“, рекао је у Крстовданској беседи 27. септембра протонамесник Дејан Трипковић у Саборном Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву. Тумачио је јеванђељску причу о последњим Христовим данима, о ученицима који су живо искуство вере преносили једни другима, о њиховим ученицима, ученицима њихових ученика, све до данашњих дана и до нас самих. „Хришћанство је засновано на мучеништву“, подвукао је беседник, закључивши да се идентитет Цркве огледа и у монаштву ради исповедања изворне хришћанске вере, те да се на Крсту не завршава хришћанство, већ васкрсењем добија свој смисао.

У недељу по Крстовдану, 28. септембра, Светом Литургијом у Храму Покрова Пресвете Богородице началствовао је протојереј Небојша Младеновић, који је и беседио после јеванђеља, осврнувши се на силу и снагу Крста Господњег. „Господ наговештава кроз цео континум долазак Господа Исуса Христа“, истиче отац Небојша, подвукавши да је човек на средини вертикалe, а да је хоризонтала у сваком другом човеку, али и да је човек састављен од светла и таме, добра и зла. „Свако ко узме Крст свој, одриче се своје природе, распиње се са Господом“, додаје отац Небојша, закључивши да се спашавамо учешћем у Светој Евхаристији. „Господ зна колико треба да нам да, јер Крст није трагедија, него је радост!“

Оцу Небојши је саслуживало више свештенослужитеља уз појање певнице и Хора „Хаџи Рувим“, а у молитвеном учешћу великог броја верника.

Закључно са суботом, 4. октобром, свако јутро од 7 сати служи се Света Литургија у Храму Покрова Пресвете Богородице и у Манастиру Лелић.

Молитвом Господњом “Оче наш”, Камерни хор “Емануил” са диригентом Вањом Урошевић отворио је овогодишње Госпојинске сусрете црквених хорова чији је домаћин, са благословом Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, био Храм Покрова Пресвете Богородице, а организатор истоимена Црквена општина. Поред “Емануила”, који ствара при Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву, део традиционалне манифестације били су Црквени хор “Свети Јоаким и Ана” са хоровођом др Габријелом Вучај при Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, Црквени хор “Богородица Тројеручица” и диригент Дуња Капларевић при Храму Вазнесења Господњег у Убу и домаћин, Црквени хор “Хаџи Рувим”, под управом Милице Степановић Бабамилкић, који при најстаријој ваљевској светињи ствара пуне 32 године, а 22. годину сабира хорове и све поклонике духовне музике у сусрет својој крсној слави – Рођењу Пресвете Богородице.