Месец: октобар 2025.

Протојереј Душан Бабић началствовао је Светом Литургијом, али и тумачио јеванђељску причу о вери жене Хананејке у недељу 5. октобра, на Светој Архијерејској Литургији у Храму Вазнесења Господњег на Убу. Појали су певница и Хор Богородице Тројеручице, а у молитвеном присуству верника којима је отац Душан рекао да нам Господ све може учинити само ако имамо јаку веру. Мајка самим зачећем осећа и воли своје дете, док отац тек кад додирне и види своје дете по рођењу. „Размишљајмо о томе да наша молитва може све, зато посветимо сваку недељу Богу, својим ближњима, пријатељима“, додао је беседник, закључивши да Бог познаје наша срца.

Чудесну причу о мајци која моли за исцељење своје болесне кћери, на Светој Литургији у Храму Покрова Пресвете Богородице, у недељу, 5. октобра, тумачио је протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник ваљевски други, који је и предводио богослужење, уз саслужење и појање свештенослужитеља, као и Хора „Хаџи Рувим“, а у молитвеном присуству великог броја верника. Подвукао је да је спасење доступно свим људима. Незнабошкиња тражи помоћ од Христа,  а Он као да не обраћа пажњу на њу. „И ми смо имали то искуство, да молимо Бога за нешто, а Он као да нас не примећује, него ћути. А и ћутање је део дијалога“, рекао је беседник, додајући да ако живимо по јеванђељу, никад нећемо остати ускраћени за Његов говор. „А на нама је да ли ћемо га чути или не“, закључио је отац Дарко.

У току Свете Литургије свештенство Покровске цркве са верујућим народом помолило се за душу уснулог проте Томе Павловића, који је служио више од 45 година у најстаријој градској цркви.

„Његова раздраганост, смисао за хумор, детиња радост и незлобивост били су благослов за све који су га познавали“, протонамесник Дарко Крунић.

      Храм Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву био је мали да прими све оне који су у недељу, 5. октобра 2025. године, дошли да се помоле за душу уснулог протојереја-ставрофора Томе Павловића, свештеника „који је волео обичне животне радости“, а са којим је сваки сусрет подразумевао лепу реч и осмех. Опело је служио Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије, уз саслужење и појање великог броја свештенослужитеља, а у молитвеном присуству чланова породице, родбине, пријатеља и свих оних који су волели и поштовали оца Тому. У име браће свештеника од проте се опростио парох његове породице, протонамесник Дарко Крунић, који је истакао да је отац Тома уносио радост у свако друштво, те да га није било тешко волети, док је Епископ Исихије рекао да је отац Тома служио Богу на доличан начин.

„Прота Тома ће остати упамћен као човек изразите доброте и разумевања“, рекао је, проводећи сабране кроз животопис свештеника који је волео обичне животне радости, отац Дарко Крунић. Отац Тома је многима у Ваљеву био више од свештеника, био је пријатељ, који је умео да саслуша, утеши, а нарочито да насмеје и орадости свакога ко би се нашао у његовој близини. „Његова раздраганост, смисао за хумор, детиња радост и незлобивост били су благослов за све који су га познавали“, подсетио је отац Дарко, додајући да нас сама личност оца Томе опомиње да не тугујемо. Отац Тома је боловао и та болест му није била скривена, али ју је он прихватио са миром, без очајања, живећи са осмехом до последњег тренутка. „Не опраштамо се од оца Томе као од некога ко је нестао, већ га предајемо Ономе коме је читавог живота служио. Његов земаљски пут се завршио, али његов живот у Христу почиње“, рекао је отац Дарко, закључивши да заблагодаримо Богу сви ми који смо имали прилику да познајемо оца Тому. А бити у друштву оца Томе, разговарати са њим, смејати се његовим досеткама, слушајући његове мудре поуке, био је благослов за свакога.

Епископ Исихије је опраштајући се од проте који је више од четрдесет пет година служио у славу Бога, нагласио да отац Тома остаје у нашим срцима као свештенослужитељ који је благочестиво поживео свој век и да је Богу служио на доличан начин. „Сви се молимо за његову душу и да му Бог прости сваки грех, а да да утеху његовој протиници, деци и свем верном народу који га је познавао“, истакао је, опраштајући се од једног од највољенијих свештеника, ваљевски архијереј.

Прота Тома Павловић сахрањен је на ваљевском Новом гробљу у присуству свештеника, чланова породице и пријатеља.

О сусрету Господа Исуса Христа са Женом Хананејком, из незнабожачког народа, беседио је 5. октобра на недељној Литургији ђакон Стефан Брековић у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу. Њена првобитна наивност, а затим упорност и вера односе победу над сваким фарисејем и књижевником. Она не реагује увређено на Христово првобитно игнорисање, већ смирено одговара да пси једу од мрва што падају са трпеза господара њихових. „Данашњи одељак нас учи да на нашу жељу не мора Бог одмах да одговори, али да на нашу упорност не остаје нем“, истакао је ђакон, закључивши да вера нема границе народности, јер је Господ дошао ради свих људи.

Ове недеље, закључно са суботом, 11. октобром, свако јутро Света Литургија се служи од 7 сати у Манастиру Лелић и од 7:30 часова у Храму Светог Георгија у Новом насељу.

Радост васкрсног дана 17. недеље по Духовима, 5. октобра, умножена је братским сабрањем у Храму Васкрсења Христовог. Свету Архијерејску Литургију су служили Високопреосвећени Митрополит кемеровско-прокопијевски г. Аристарх и Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, уз саслуживање свештенослужитеља двеју братских дијацеза и појање Хора свештеника, богослова и полазника Школе црквеног појања Епархије ваљевске под управом протојереја Бранка Чолића. Литургија је заокружена узајамним даривањем. Пут далеког Сибира из руку ваљевског архијереја отићи ће икона Светог Владике Николаја, веома поштованог у руском народу. Гост из Русије узвратио је панагијом и иконом Светог Тихона, Патријарха московског и све Русије и мученика за веру у доба бољшевичке богоборне власти, од чије се страдалне кончине ове године навршио један век

Када је пре осам година први пут долазио на поклоњење светињама Епархије ваљевске, тадашњи ваљевски архијереј, блажене успомене Епископ Милутин, Митрополиту кемеровско-прокопијевском г. Аристарху рекао је да мора доћи поново овде да одслужи Свету Литургију. Благослов првог архијереја обновљене Ваљевске епархије испуњен је и са његовим наследником, Преосвећеним Епископом ваљевским г. Исихијем, бројним свештенством и верним народом, архипастир из Сибира заједничарио је у љубави и благодарју Христу Господу, која повезује православни руски и српски народ.

– Постоји пословица која каже да Срби имају два заштитника – на небу Бога, а на земљи “мајку Русију”… За нас из Русије је изузетно важан израз узајамног прихватања у тренутку када се из читавог света тзв. “запада” бацају свим средствима на руски народ. Као одговор на те нападе, ми имамо исти одговор кроз све векове, а то је апсолутно, потпуно и тврдо држање истине Божје. По речима Свјатјејшег Патријарха московског г. Кирила, ми на тај начин треба да спроводимо и свештено и друштвено служење, да бисмо могли узајамно да чувамо традиције наших братских народа и узрастамо у вери. Да се, како се на почетку Литургије каже, светли светлост наша пред људима- једна је од порука Митрополита Аристарха упућених верном народу у Саборном храму уз преводилачко посредовање Владике Исихија, местом рођења везаном управо за руску престоницу, и његовог заменика протонамесника Филипа Јаковљевића.

Сабрани смо са браћом из Русије на најважнијем месту – пред престолом Божјим и приносимо благодарност. По учењу наше Цркве, гостопримство је израз љубави Божје и њиме показујемо да себе отварамо другом, што је неопходно за наше постојање, казао је Владика Исихије у част данашњег сусрета са браћом из Русије.

– Нисмо створени да будемо сами, а да бисмо били са неким у заједници, морамо да љубимо и ту љубав у себи развијамо. Да та љубав значи и жртву, да нешто од оног што нам је удобност и сигурност предамо другом. Посећивањем једни других, ми исповедамо то да љубимо једни друге, да други има поверење и љубав да нас прими као своје. И ми испуњавамо то што наше црквено и народно предање каже, да покажемо љубав, бригу, старање и послушање као праотац Авраам, који је угошћавао и помагао сироте, те се удостојио да му се јави Света Тројица у виду анђела- рекао је ваљевски архијереј. Говорећи о искушењу братоубилачког рата у коме се налази братски руски народ, Владика Исихије је истакао да је важно да се и у рату и у миру владамо по истом закону Божјем, борећи се са нечастивим силама поднебесја.

– Потребно је да се молимо једни за друге. Да кад један народ страда, други прилази у помоћ, иако ни нама није мало страдања. И ми имамо смућење, имамо чиме да се бавимо свако у своме граду и селу, једноставно да тражимо помоћ- поука је Владике Исихија његовим епархиотима и верном народу братске земље, опхрваном страхотама оружаног сукоба који траје безмало четири године.

По благослову Владике Исихија, празничну проповед произнео је јереј Јован Новитовић. Провевши верни народ кроз јеванђељски одломак о жени Хананејки (Мт 15, 21- 28), сведочанство једног од чуда исцељења, које је Господ учинио за земаљског живота, отац Јован Новитовић је указао на чврсту веру, којом се чудо исцељења и сва чуда збивају, а коју, заједно са молитвом, јунакиња овог одломка молбом за оздрављење болесне кћери пројављује за пример свим хришћанима кроз векове.

–  Предмет наше молбе мора бити оно што је неопходно за оздрављење наше душе, за очишћење греха и наше спасење. Знајмо да је велика моћ наше чврсте вере, а особито ако је потпомогнута постојаном, топлом и усрдном молитвом. Знамо из јеванђеља да је Христос многим тешким болесницима даровао исцељење на њихову искрену и срдачну јаку веру, али и на веру и молитву њихових сродника. Из данашње приче о вери жене Хананејке и њеној истрајности у молитви која је створила чудо, чудо које је донело њеној ћерки оздрављење, извлачимо корисну поуку:молимо се Богу да ојача нашу веру, да буде јака и истрајна, да нам благодаћу Својом у души нашој учврсти постојану молитву, која доноси велики и користан плод – оздрављење првенствено душе наше, а затим и привременом телу нашем- поручио је отац Јован Новитовић.

Више верника је примило Свету тајну причешћа, а свештеници из Русије су све сабране у ваљевском катедралном храму даривали иконицама Светог Тихона.

У суботу 4. октобра, на дан Светог апостола Кодрата, упокојио се у Господу протојереј-ставрофор Тома Павловић, један од омиљених ваљевских свештенослужитеља, који је цео пастирски век провео у Ваљеву.

Прота Тома Павловић рођен је 18. октобра 1956. године, као први син од оца Драгослава и мајке Милеве. Родитељи су потом изродили и синове Дарка (+1959) и Радета (1966). Детињство је провео у Драгињу, у породичној кући, за коју каже да је била манастирска испостава, јер сви који су одлазили или долазили из оближњег манастира Каона, свраћали су у његову кућу. Зато је манастир Каону доживљавао као своју другу кућу. Отуда његово познанство, а потом и пријатељство са блажене успомене Епископом Милутином, који је дуго био у Каони. Године 1971. уписао је Богословију Светог Саве у Београду, по чијем је завршетку отишао на одслужење војног рока у Зрењанин и Приштину. По повратку из војске уписао је Православни богословски факултет у Београду, али је студије прекинуо, јер се по благослову тадашњег Епископа шабачко-ваљевског Јована (Велимировића) оженио, како је сам говорио, дивном женом Љиљаном, са којом има двоје деце и једно унуче.

На празник Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског Чудотворца 1979. године у Манастиру Лелић рукоположен је у чин ђакона. Десет година је био у ђаконској служби у Храму Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву, да би га блажене успомене Епископ шабачко-ваљевски Лаврентије рукополио у свештенички чин 1990. године на Оце. Постао је један од ваљевских пароха и имао је ретку привилегију да до одласка у мировину 2021. године служи у истом граду.

Током пастирске службе водио је црквени магацин, држао часове веронауке, био задужен за сарадњу између цркве и градских структура, био је први старешина Храма Васкрсења Христовог, поносан што је утицао на избор локације за његову изградњу. Био је међу свештеницима који су вратили литију на Богојављење 1993. године у Ваљеву. Веома музикалан, издвајао се упечатљивим гласом на богослужењима. Вољен од парохијана, јер су га доживљавали као члана породице. Сваки сусрет са оцем Томом подразумевао је смех и шалу, али и обавезан савет у поуку. Као неко ко увек каже оно што мисли, види и осећа, задобио је љубав, поверење и поштовање многобројних.

Опело проти Томи биће служено у недељу, 5. октобра у 15 часова у Храму Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву, а сахрана истог дана на Новом гробљу у Ваљеву.

У част канонизације једног од водећих канониста свог времена, изузетног угледа и на Истоку и Западу, универзитетског професора и академика, Епископа далматинског Никодима Милаша, у Храму Светог Спаса у Шибенику служено је вечерње богослужење, којим је началствовао Високопреосвећени Митрополит крушевачки г. Давид, уз молитвено присуство Високопреосвећеног Митрополита далматинског г. Никодима и Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, као и свештенства и монаштва Митрополије далматинске. У богослужењу је саслуживао и секретар Епископа Исихија, ђакон Момчило Димитријевић.

Фотографије: Епархија далматинска

Специјалиста клиничке психологије, др Влајко Пановић, један од највећих стручњака из домена родитељства и кризе савремене породице, одржаће предавање „Како одгајати аутентично, а не copy-paste дете“, у уторак, 4. новембра, са почетком у 19 часова у Храму Покрова Пресвете Богородице. Протонамесник Дејан Трипковић, уредник трибина „Православље и млади“ у оквиру којих гостује др Пановић, каже да ће предавач посетити и две ваљевске основне школе, као и КПЗ за малолетнике. Наиме, Мисионарско одељење АЕМ покренуло је серијал стручних предавања и трибина на тему родитељства, који води др Влајко Пановић. Отац Дејан позива све заинтересоване, посебно родитеље, на ово предавање. Добро дошли!

У четвртак, 19. септембра/2. октобра 2025. године, у порти храма Преноса моштију светог великомученика Георгија у Раткову, литургијски је прослављен Патрон Епархије бачке – празник Преноса моштију светог Иринеја, епископа бачког, исповедника вере, и светих мученика бачких.

На светој архијерејској Литургији началствовао је Његовo Преосвештенство Епископ ваљевски господин Исихије, а саслуживали су Високопреосвећени Митрополит бачки господин др Иринеј, Преосвећена господа епископи осечкопољски и барањски Херувим, шабачки Јеротеј, мохачки Дамаскин, свештеници и ђакони Епархије бачке. Током малог входа на светој Литургији, Високопреосвећени владика Иринеј је одликовао правом ношења напрсног крста протојереје Мирослава Милића и Срђана Перића.

После прочитаног јеванђелског зачала, Његово Високопреосвештенство Митрополит бачки г. Иринеј је произнео беседу о смислу страдања које су поднели свети мученици бачки, у којој је, између осталог, рекао: „Као што чусмо данас у светом Јеванђељу, где је реч о страдањима и о Крсту Христовом, и као што чусмо реч Божју из Посланица апостола Павла, где се говори о Господу Христу као вечном Првосвештенику Цркве Његове, Богочовеку Који је принео Себе на жртву за живот и спасење света и Којега је Господ прославио, најпре кроз Његово страдање, а потом кроз Његово славно Васкрсење, победом над смрћу и кроз Његово живо, делотворно, чудотворно и спасоносно присуство међу нама и у нама у Цркви Његовој до краја света и века, тамо се каже: Такав нам требаше архијереј или првосвештеник, свет, чист, слободан од греха, одвојен од грешника. Те речи, које првобитно говоре о Господу Христу, примењују се и на оне епископе Његове Цркве који су својим животом и својим подвигом посведочили и прославили Христа Господа. Оне могу да се примене и на личност светог Владике Иринеја. Он је био не само прави монах, подвижник, аскет, духован човек, човек молитве. Био је и велики богослов Цркве, зналац Светога Писма, тумач Светога Писма, зналац древних језика на којима је писано Свето Писмо, јеврејског и грчког и многих других. Исто тако, велики добротвор народа своје епархије, најпре у Тимочкој, где је најпре био епископ, а затим овде у Бачкој, где је провео највише година свог службовања – тридесет три године. О светим мученицима и свештеномученицима не треба посебно говорити, јер је мученички подвиг, мученичко страдање, највећи израз верности Богу и Цркви Божјој. Сâм Господ каже да нема веће љубави од ове да неко положи живот свој за ближње своје. А они су управо то чинили. То чине и они који данас страдају за нашу свету веру.ˮ

По завршетку богослужења, митрополит Иринеј је свима сабранима још једанпут честитао празник, а верницима из Раткова је честитао јубилеј – двеста педесет година храма Преноса моштију светог великомученика Георгија. Потом је Епископ ваљевски г. Исихије заблагодарио Митрополиту бачком на гостопримству.

Светој архијерејској Литургији су присуствовали: г. Мирослав Илић, помоћник Покрајинског секретара за културу, информисање и односе са верским заједницама, госпођа Исидора Ђаковић, председница Општине Оџаци са сарадницима, Јакоб Пфајфер, жупник оџачки и апатински, и многобројни верни народ Епархије бачке.

На светој Литургији су појали чланови хора Школе црквеног појања „Свети Јован Дамаскинˮ при Црквеној општини новосадској, којим је дириговао ђакон др Владимир Антић, доцент Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

Извор: Епархија бачка