Месец: јун 2026.

У понедељак, 8. јуна по новом календару, почео је Апостолски или Петровски пост, посвећен Светим Апостолима који су, после Силаска Светога Духа, а пре одласка на проповед Светог Јеванђеља, постили. Датум почетка овога поста је покретан јер зависи од прослављања Васкрса, а дан његовог завршетка је непокретан, те траје до празника Светих апостола Петра и Павла, 12. јула. Најкраће може трајати једну седмицу и један дан, а најдуже шест седмица. Ове године пост траје 35 дана.

Недеља Свих Светих литургијски је прослављена 7. јуна у Саборном храму Васкрсења Христовог у Ваљеву. Началствовао је протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа Исихија, саслуживало је више свештенослужитеља, уз појање певнице и у молитвеном учествовању верника, којима је беседио о светима протојереј Живојин Кнежевић. „Основа свега је вера у Господа, која мора да буде потпомогнута љубављу према ближњима. Мора бити и делатна“, истакао је проповедник, подсећајући сабране на светитеље који су истински и бескомпромисно следили Господа. „Црква је установила свету тајну покајања како бисмо оставили старог човека, и како бисмо уз помоћ Божју победили грех, јер грех је мој стално преда мном“, упозорио је отац Живојин, додајући да свето причешће омекшава наше срце, као и чудотворна икона Богородице „Умекшање злих срца“, која се слави 7. јуна. „Молимо се овој икони да  умекша срца злих“, овим речима закључио је литургијско слово отац Живојин Кнежевић.

На Светој Литургији у Недељу Свих Светих, 7. јуна, у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, после прочитаног јеванђеља, беседио је јереј Слађан Филиповић, говорећи о значају празника који Црква прославља непосредно после Педесетнице.

Отац Слађан је истакао да овај празник показује плод Христовог дела спасења и Силаска Светога Духа на апостоле:

• „Данас видимо плод свега тога. Видимо људе у којима је Христов живот заиста постао живот њихов.“

Говорећи о светитељима, нагласио је да они нису били људи који су побегли од света, већ они који су у свему препознавали Божије присуство:

• „Они су у хлебу видели дар Божији, у ближњем лик Христов, у сваком дану прилику за благодарење.“

Посебно је подсетио да светост није резервисана за појединце, већ да је позив сваком хришћанину:

• „Светост није привилегија малог броја изабраних. Светост је нормалан живот човека у Христу.“

На крају беседе, отац Слађан је позвао верне да кроз молитву, благодарност и учешће у Светој Литургији препознају Божије присуство у свом животу, како би се и на њима испуниле речи апостола Павла:

• „Не живим више ја, него живи у мени Христос.“

Прве недеље по Педесетници Свету Литургију у Храму Покрова Пресвете Богородице је служио парох из Врања протонамесник Немања Милић, уз саслуживање братства најстарије ваљевске светиње и појање певнице и Црквеног хора „Хаџи Рувим“ под управом Милице Степановић Баба-Милкић.

Из јеванђељског одломка у Недељу Свих Светих (Мт зачало 38) можемо закључити да сваки родитељ свом детету жели најбоље. Али, упитао је у литургијској проповеди протонамесник Немања Милић, парох из Врања, ко од родитеља за своје дете жели да постане светитељ, нови апостол, нови мученик, пророк, проповедник, свештенослужитељ, подвижник или неки други светитељ који је просијао на кугли земаљској благодаћу Духа Светог? Управо прва седмица по Педесетници и јеванђеље које се у њој чита, навео је проповедник, говори о томе што Црква даје овом свету и што је Господ Христос, Свети Дух и Отац небески наменио за сваког човека – светост, односно да оно што у себи има, човек понуди Цркви Божјој, заједници у којој се спасава.

Није принос Божји само бескрвна жртва – хлеб и вино који постају Тело Христово. Принос може да буде било какав наш рад (умни, физички), било какво добро дело. Ми- олтарско свештенство јесмо у олтару сабрани, али ви овде испред нас јесте царско свештенство, како каже Свети Јован Златоусти, које такође приноси дарове Богу и без чијег „амин“ нема службе Божје. То Црква Божја нуди свету- вечну светлост – казао је беседник.

Објашњавајући речи Господа Христа: „Ко већма воли оца или матер, није мене достојан…“, протонамесник Немања Милић је казао да односи на земљи треба да се преобразе, што можемо да видимо на примеру Светог Саве који постаје духовни отац Светом Симеону, свом телесном оцу. То је, истакао је протонамесник Милић, парадокс у Цркви, јер биолошки начин није крајњи начин постојања, већ да добијемо обожење које се даје сваком човеку који верује у Господа Христа, Који је живео у људској природи и принео Себе на жртву за искупљење људских грехова. Стога, речи Господње о одрицању пред Оцем небеским оних који се Њега одрекну пред светом, упућене су сваком човеку на земљи. Пример апостола показује одрицање од свега и следовање Христу, због чега им Господ обећава да ће судити над 12 племена Израиљевих, приближио је отац Немања Милић смисао Господњег обећања, које ће над српским народом бити остварено у виду суђења светитеља из нашег рода заједно са Господом Христом.

Сетимо се само игумана Пајсија и ђакона Авакума и њиховог страдања на Калемегдану, када су их Турци заробили… То је била вера коју је имао тај млади човек (ђакон Авакум) коме су се Турци дивили због телесне лепоте, али и уверења са којим иде на страдање. Узмимо за пример Светог Јустина Ћелијског и Врањског, Светог Владику Николаја чије су мошти овде у близини и друге наше светитеље… Они су наш животни пример- поука је протонамесника Немање Милића о ношењу крста Господњег које је у ред светих сврстало многе врле људе из нашег рода.

Указавши на оробљеност материјалним вредностима савременог човека, он је навео супротан пример владара из лозе Немањића, који су материјална средства користили да освете простор, да подигну задужбине у којима се данас сабирамо на Светим Литургијама.

Они (Немањићи) су имали јасну и кристално чисту веру да кроз покајање могу задобити оно што су задобили блудница, покајани фарисеји, покајани мучитељи и гонитељи хришћана, што је задобио Свети апостол Павле- да се назива апостолом незнабожаца…То су примери које треба да имамо. То је најбоља постава људи коју је свет дао- поучио је протонамесник Немања Милић по узору на Божје угоднике. Господ куца, закључио је беседник, а ми смо ти који отварамо врата срца наших. Бог је припремио за сваког место, на нама је да преобразимо наше односе у овом свету и принесемо Богу.

Сваки свети је своју личност, која је јединствена пред Богом за сва времена, у благодати Духа Светог развио да она постане Христу подобна, беседио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије на Светој Архијерејској Литургији коју је служио са епархијским свештенослужитељима, уз појање певнице, у Храму Вазнесења Христовог у Осечини.

„Сви Свети су они који су Силазак Духа Светога искористили за обожење својих личности и постајање највише мере онога за шта нас је створио Бог“, приближио је Владика Исихије у литургијској проповеди суштину личности од Господа прослављених људи – људи који су остварили позив упућен посредством Светог апостола Павла: “Будите свети“. По учењу наше Цркве сви смо ми свети, јер смо се сјединили са Господом, Који је једини свет, подсетио је ваљевски архипастир на литургијски напев, истакавши да сви треба да певамо Свету Литургију, јер на тај начин више у њој учествујемо. Говорећи о доживљају сопствене личности као свете, Владика Исихије је напоменуо да смо свети у оној мери колико се трудимо и живимо по јеванђељу и колико нам Господ открива појединачно и заједнички у Цркви, те да нико о себи не сме мислити као светом јер то води прелести, уздизању себе у односу на ближње.

• Свети смо зато што смо чланови Цркве и знамо да је то једина наша светост. То је дато нама. Као што је дат живот сваком ко се роди, дато му је пре тога постојање и оно траје у све векове. Живот, овај привремени, јесте подложан нашој одлуци и ту имамо вољу и енергију, способност да утичемо. Кад се он заврши, настаје живот вечни који није до нас, не зависи од тога да ли га прихватамо или не. Он долази, а они који га срцем не прихвате живе у пакленој вечности, а они који су одлучили да прихвате Бога живе у рајском стању у вечности. Дакле, ми смо свети даром Духа Светога и усиновљењем Богу Оцу, Који је извор светости, кроз Бога Сина са Којим се сједињујемо у Светој тајни крштења- објаснио је Владика Исихије тајну светости, чије је задобијање узроковано избором човека током живљења на земљи.
• Господ је дао слободну вољу и расуђивање сваком од нас у одређеној мери. Дао нам је енергију љубави, која је свеза савршенства, оно што везује сваку боголику личност. Једина права веза између нас је веза љубави. Ко год другачије мисли и дела, тај је далеко од светости, далеко је од Бога, али и од других људи- поучио је ваљевски архипастир на темељу стиха данашњег јеванђеља „који призна мене пред људима, признаћу ја њега пред Оцем на небесима…“ (Мт зачало 38), јер „признати Бога“ значи признати да нам је дао задатак да постигнемо светост и да се не постидимо ако нас безбожници нападају, називајући нас погрдним именима. Објашњавајући речи Спаситеља: “Ко љуби оца или матер већма него мене, није мене достојан…“, често подложне недобронамерним интерпретацијама, Владика Исихије је казао да је реч о пристрасној љубави према ближњима, односно мржњи према онима који то нису. Да смо задобили праву љубав знаћемо када мржња и презир нестану и сваког човека можемо да погледамо, да осећамо према њему љубав и поштовање. Тако су, истакао је он, сви светитељи живели, не укидајући посебност своје личности о чему сведоче различити примери светитеља- учених, неучених, пустињака, људи у градовима, владара, војника, мученика који су пострадали за Христа, монаха даноноћно предатих молитви…
• Сваки свети је своју личност, која је јединствена пред Богом за сва времена, у благодати Духа Светог развио да она постане Христу подобна, да се сједини са Христом. Молимо се светима пошто су они заувек са нама. Молимо се Богородици и свима светима да нам помажу у тешком подвигу да останемо у Цркви, да напредујемо у уподобљавању и будемо слични њима- закључио је Владика Исихије своју проповед у Недељу Свих Светих у Световазнесењском храму у Осечини.

На крају Свете Литургије Владика Исихије је сабранима пожелео благословен недељни дан, уз позив да држе предстојећи Петровски пост и потруде се да својим подвигом привуку друге да долазе у храмове на Литургију, јер смо сви позвани да будемо апостоли, сведоци Христа Господа који личним примером сведоче јеванђељске врлине.

Ове недеље, закључно са суботом, 13. јуном, свако јутро од 7 сати служи се Света Литургија у Храму Покрова Пресвете Богородице и у Манастиру Лелић.

„Велика је част за нас што смо у овом светом храму, у светом манастиру који је изградио Свети Николај. За нас посебно, зато што долазимо из манастира Светог Тихона где Његово Високопреосвештенство (Архиепископ Михаило) служи као ректор, а ја сам тамо декан“, казао је у обраћању сабранима на Светој Литургији началствујући протојереј Џон Паркер, делећи узвишена осећања свог архијереја и браће свештеника због благослова да крај кивота Светог Владике Николаја принесу молитве Господу.

• Имамо између нас великог светитеља. Свети Николај је рођен у овом селу, а упокојио се у нашем „селу“. Изградио је овај манастир овде, а последњих пет година свог живота је провео са нама у Америци. Лично сам дубоко дирнут да могу да се нађем на овом месту у присуству моштију светитеља. Када смо у нашој семинарији добили честицу моштију пре три године, почаствован сам да дођем да служим овде са својом браћом – дубоко емотивне су речи оца Џона Паркера о пруженој привилегији да остваре поклоничко путовање у српске светиње и богослуже у задужбини светитеља чије су молитве и проповеди оставиле сјајне трагове у духовном животу Америке.

Данашње јеванђеље (Мт 5, 42- 48) је чудесно за нас који волимо Светог Николаја, зато што нас оно учи да не мрзимо своје непријатеље, већ да их волимо, рекао је прота Паркер, јер му управо ова перикопа буду сећање на молитву Светог Владике Николаја и његове речи о благосиљању непријатеља.

• Свети Николај је рекао да нам наши непријатељи заиста показују ко смо ми. Када се понашају против нас, наша реакција показује да ли смо везани за овај свет или припадамо Царству које ће доћи. Из тог разлога, Свети Николај нам је рекао да се молимо Богу да умножи наше непријатеље и да их благослови, јер нам дају могућност да полетимо ка рукама Христовим. Ако не, да се молимо и за њихов и наш опроштај- подсетио је прота Џон Паркер на мудрости Лелићког Златоуста о томе да нико од нас нема непријатеље, већ само „окрутне пријатеље“ који нас приближавају Богу, уз благодарје што нас је научио давању славе Господу Христу, Који је са крста молио Бога Оца да опрости онима који су Га распели. Тако, закључио је проповедник, и ми треба да молимо Господа да благослови и нас и наше непријатеље и да нас прихвати у Царству небеском.

Протојереју Џону Паркеру саслуживала су браћа свештеници из Америке, као и старешина Манастира Лелић, архимандрит Георгије, и свештенослужитељи из Епархије ваљевске. Да не буде језичке баријере побринуо се јереј Александар Петровић, парох при Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, успешно преводећи обраћања гостију.

У завршници сабрања, Архиепископ Михаило је благословио сабране и архимандриту Георгију уручио дар-скицу Светог Владике Николаја из Семинарије Светог Тихона насталу пре седамдесет година.

• Волео је (Владика Николај) Србију, волео је ово место. Волео је и Америку, јер је он заправо све волео. Љубав је нешто што се може умножавати. Бог умножава и дели Своју љубав стварајући нас. Ту лекцију смо научили од Светог Николаја- поручио је Архиепископ Михаило. Говорећи о вери у српском народу, амерички архипастир је казао да је она кроз историју много пута кушана и у савременом свету се и даље испитује. Али, видимо поводом доласка Појаса Пресвете Богородице колико Србија има велику веру, јер је скоро милион људи дошло да целива ову реликвију. Архимандрит Георгије се надовезао речима поздрава у име Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија и братства манастира, истакавши да им је веома драго да угосте свештенике и архијереја из Америке. Када говоре поклоницима о Светом Владици Николају, братија  Лелића  увек помињу манастир Светог Тихона Задонског, те су данас благодарни Господу на сабрању око његовог кивота са браћом који данас служе у овој светињи.
• Благодарни смо на вашој љубави и жртви, на молитви коју сте принели овде. Бог милује српски народ задњих година. Имали смо велика страдања у двадесетом веку, али нам је Бог дао Светог Владику Николаја и Преподобног Оца Јустина Ћелијског као два ступа православља. Верујемо да је то велика милост Божја, да се у једном селу налазе два светитеља- рекао је архимандрит Георгије и даривао Архиепископу Михаилу икону Светог Владике Николаја, копију иконе са његовог кивота урађену у камену.

Гости из Америке су посетили Дом Светог Владике Николаја, који је братство Лелића подигло у његову част, а осветио га недавно Патријарх српски г. Порфирије, као и родну кућу светитеља одакле је кренуо на своје мисионарске путеве.

Јубилеј Светог Владике Николаја – 70 година од земаљске кончине у Србију је довео  Високопреосвећеног Архиепископа Њујорка и Њу Џерсија Православне Цркве у Америци г. Михаила, ректора Богословије Светог Тихона у Пенсилванији, за коју је професуром Лелићки Златоуст био везан последњих година свог живота на земљи. У пратњи свештеника, протојереја Јована Паркера, Данила Дегијанског, Јована Витког и Јосије Тренама, као и протођакона Јефрема Риверса, Архиепископ Михаило од 2. до 13. јуна 2026. године реализује поклоничко путовање под називом Стопама Светог Владике Николаја Велимировића“. Након Свете Литургије пред Часним Појасом Мајке Божје у заветном Храму Светог Саве на Врачару и пријема код Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, амерички архипастир са сарадницима дошао је у завичај Владике Николаја. У Храму Васкрсења Христовог, брата архијереја из Америке дочекао је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, који је такође у једном периоду живота боравио у овој прекоокеанској земљи. Повечерјем на Оданије Педесетнице је началствовао протонамесник Јован Новитовић, уз саслуживање братства Саборног храма, појање певнице, молитвено учешће гостију из Америке и Владике Исихија и присуство верника. Након богослужења, уприличени су посета Храму Светог Нектарија Егинског и поклоњење моштима светитеља, које је Епархији ваљевској даровао блаженопочивши старац Нектарије Виталис. Архиепископа Михаила и браћу свештенике са градњом и духовним животом најмлађе ваљевске светиње, дара молитве и љубави блажене успомене Владике Милутина, упознао је протојереј-ставрофор Драгомир Јовановић. Пожелевши добродошлицу у Ваљевску епархију, Владика Исихије је заблагодарио Архиепископу Михаилу и браћи свештеницима, истакавши да му је велика радост што су предузели једно овакво поклоничко путовање – стопама Светог Владике Николаја.

• Ви већ знате да је ово град (Ваљево) у ком је он (Владика Николај) учио гимназију и да је његово родно село на свега неколико километара одавде. Дакле, ми смо дупло благословени, јер имамо у оближњем манастиру Ћелије и мошти Преподобног Јустина Поповића, чувеног светог оца, савременика Светог Владике Николаја. Ми се молимо двојици светитеља да вам дају своје благослове, да ваше ходочашће буде испуњено благословима, да примите благослове, исцељења и утеху од светитеља. Желимо вам да се овде осећате као код куће, јер Владика Николај и сви ми смо браћа и сестре у Христу Господу – рекао је Владика Исихије, благосиљајући брата архијереја и свештенство из Америке, које својим ходочашћем изражава љубав према Светом Владици Николају, равноапостолном проповеднику, чија је реч дотакла душе многих Американаца међу којима управо у овом времену православна вера доживљава свој процват. Изразивши благодарје на гостопримству, Архиепископ Михаило је рекао да су за кратко време у Србији видели сведочанство велике вере.
• Ми делимо Светог Владику Николаја, он је служио у капели Семинарије Светог Тихона. Имамо везe o којима треба да разговарамо- o чудима Христовим и питањима веровања – казао је њујоршки архипастир, истакавши повезаност простора у коме служи са Ваљевом, завичајем Светог Владике Николаја.

За трпезом љубави, Архиепископ Михаило је заблагодарио Владици Исихију на дивном дочеку, упознавши своје свештенике са детаљима из његовог живота, чији је један део проведен управо у Сједињеним Америчким Државама. Наиме, отац Владике Исихија (Милутин Рогић) био је каријерни дипломата, те је због његове службе путовао од Србије, преко Пекинга (Кина), Картума (Судан) до Вашингтона (САД). Након завршетка средње школе графичког дизајна и похађања студија психологије, Владика Исихије је постао монах, игуман манастира Ковиљ, а потом епископ и то је, казао је Архиепископ Михаило, заиста невероватна прича. Сабрање је заокружено узајамним даривањем у знак благослова и сећања на сусрет љубави и радости у Христу Господу, која повезује људе на свим меридијанима планете.

Архиепископ њујоршки г. Михаило са свештеницима из Америке у суботу 6. јуна 2026. године боравиће у манастиру Лелић, где ће се поклонити моштима Светог Владике Николаја и служити Свету Архијерејску Литургију.

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије служиће у недељу, 7. јуна, Прву по Духовима, Свету Архијерејску Литургију, у Храму Вазнесења Господњег у Осечини. Света Литургија у недељу почиње у 9 сати.

Трећег дана прослављања Свете Педесетнице Литургију у Манастиру Ћелије служио је јереј др Душан Ђаковић, који је сабраним верницима говорио o Духу Светом који нас освећује и држи у животу. „Ништа није наше, јер кад све своје дајемо Христу, добијамо благодат Духа Светога“, подвукао је отац Душан, додајући да је највеличанственије за човека када га Бог поистовети са собом. „Да образац Христовог живота саобразим свом“, тако би, како каже беседник, требало да изгледа живот у Духу Светом.