Месец: март 2025.

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије молитвено је присуствовао у среду 12. марта Литургији пређеосвећених Дарова у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, где је обављена исповест свештенства архијерејског намесништва посавског. Протојереј-ставрофор Томислав Цветиновић, старешина Храма Светог великомученика Димитрија у Лајковцу, обраћајући се браћи свештенослужитељима, истакао је да је смирење основ хришћанског живота, а најбољи пример смирења је Христос.

„Човек који се Бога не боји, људи не стиди, нема потребу да ишта добро учини. Мисли да му други није потребан, а тај други нам је потребан јер нам га је послао Бог. Ако знамо да је сваки човек икона Божја, у њему ћемо видети Божји лик. Нема човека у којем је све добро, а ни човека у којем је све зло“, рекао је прота Томислав Цветиновић, указавши на јасну разлику између људи који чине добро у славу Божју и оних који то чине ради сопствене хвале. Зато је неопходно да човек има смирења у себи, јер је оно основ хришћанског живота, а најбољи пример смирења је Христос. „Донео је веру, наду и љубав људском роду, а људи су му одговорили мржњом, која је кулминирала распећем“, додао је беседник, осврнувши се на Другу недељу поста и Светог Григорија Паламу, коме је она и посвећена.  Закључио је да је човек једино силан и моћан ако носи Бога у себи, те да је онакав какав је његов однос према Богу и према ближњима.

Литургију пређеосвећених Дарова служио је протојереј-ставрофор Љубомир Миловановић, старешина старе обреновачке цркве, а свештенослужитеље су исповедали архимандрит Михаило, игуман Манастира Јовања и отац Георгије, игуман Манастира Лелић. Након Литургије одржан је и братски састанак у Црквеном дому.

Туга, као једно од основних људских осећања, неизбежна је и присутна у људском животу. Као таква, она је субјективно осећање и пролази кроз више фаза, које рашчлањује психолог Живана Пантић, истакавши да је она потребна и да је беспотребно по сваку цену форсирати задовољство среће. Поред индивидуалних, постоје и колективне туге, те, све што нам се данас у друштву дешава јесте једна велика туга – оцењује наша гошћа, која ипак верује у млади део нашег друштва.

 Предавањем „Светлост у тами“, умировљеног протојереја-ставрофора Бранка Ћурчина, духовника терапијске заједнице „Земља живих“, свештеника дуже од 40 година, пастира који је многе залутале и заблуделе вратио на прави пут, почео је у недељу 09. марта Великопосни циклус трибина у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу. Свештеницима и бројним сабраним верницима у Црквеном дому отац Бранко је говорио о Недељи Православља,истакавши да је права вера та светлост, али да од нас зависи да ли ћемо поћи за том светлошћу, јер ми одлучујемо када је у питању наше спасење и „зато морамо да радимо на себи“. Добродошлицу предавачу у име домаћина пожелео је јереј Александар Петровић, обреновачки парох и духовник Светосавске омладинске заједнице.

Како данас многи дају себи за право да коментаришу шта је Црква и како Црква треба да функционише, отац Бранко је истакао да нисмо ми потребни Цркви, него Црква нама. „Црква је нама мера, а не ми Цркви“, подвукао је предавач, додајући да је на челу Цркве Христос, а Он је светлост, али и путовођа нашег живота. Нема спасења изван Цркве, а иконе, о којима се нарочито говори у овој, Недељи Православља, јесу визуелни доживљај Цркве и веома су важне за човеково узрастање у вери. Управо је тај визуелни доживљај повезан са светлошћу, јер је чуло вида најизраженије од свих чула. „Ми не поштујемо даску, стакло, папир на којима су насликане иконе, него поштујемо поруку иконе, а то је изображени лик светитеља“, нагласио је прота Ћурчин. Икона када има сигнатуру, односно када је именована она јесте то, али када није, она је иста као било која уметничка композиција. У наставку свог излагања, отац Бранко је пажњу посветио тзв. Арт терапији, присутној у заједници „Земља живих“, визуелној терапији, важној за стварање критичког односа према видљивим доживљајима. Зато је важно да радимо на себи, јер „ми одлучујемо када је у питању наше спасење“. „Сачувај ме, Боже, од самога себе, од осталог ћу се сачувати сам. Најтеже је бити ЈА!“, закључио је отац Бранко, пожелевши свима сабранима да им Велики пост промени лоше навике, те да се труде да буду нормални, сматрајући да је то највећи подвиг данашњице.

Наредно предавање је у суботу 15. марта од 19 часова. Јеромонах Макарије, игуман Манастира Савина говориће на тему „Радост као пуноћа хришћанског живота“.

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Исихија, Kамерни хор „Емануил“ у сарадњи са ваљевском Модерном галеријом, у овој институцији културе, одржаће хуманитарни концерт у среду 12. марта, са почетком у 19 часова. Прикупља се помоћ за Теодору Мартинко, пострадалу у несрећи проузрокованој падом надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду. „Путем песме обраћамо се Ваљевцима са надом да ћемо допринети да се помогне Теодори“, каже диригент хора Вања Урошевић, која најављује и наступ у Бања Луци 22. марта.

У прву недељу Часнога поста, у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, после прочитаних јеванђеља, беседио је протонамесник Срећко Живановић, рекавши да смо чули позив – дођи и види. „Ми смо се сабрали у овоме светоме храму, да дођемо и видимо и да се сјединимо са нашим Господом. И ништа величанственије не бисмо могли да урадимо данас од овога што смо се данас овде сабрали да се причестимо са Телом и Крвљу Христовом“, рекао је беседник, посветивши пажњу иконама, као и томе да нас Господ подсећа да смо ми Његова деца. „Ми смо иконе Божје и тај залог који нам Бог даје, треба да негујемо“, закључио је отац Срећко.

У Недељу Православља у Храму Вазнесења Господњег у Убу  Евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Душан Бабић уз саслуживање протојереја-ставрофора Небојше Миливојевића и протојереја-ставрофора Митра Миловановића. Хор Пресвете Богородице Тројеручице под управом госпође Дуње Капларевић допринео је лепоти богослужења, на којем је о поштовању икона беседио отац Душан, као и о значају Пресвете Богородице у домостроју нашег спасења. Такође је тумачио јеванђељску причу о Филипу и Натанаилу, потоњим апостолима Христовим. „Молећи се над иконама, молимо се живој Цркви“, рекао је беседник, додајући да икони прилазимо смирена срца, са вером, а Велики пост је прилика да Бога уселимо у своја срца. 

Прва (Чиста) недеља Великог поста, у којој се слави победа Православља над иконобoрачком јереси, највећи број верника сабрала је 09. марта у Саборном Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву, где је Светом Архијерејском Литургијом началствовао Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије. Тумачећи јеванђељску причу о сусрету Христа са Филипом и Натанаилом, ваљевски архијереј је истакао да Господ свакоме приступа на јединствен начин. Стога су и иконе аутентичан начин исповедања вере, јер су ликови на њима много стварнији него на другим сликама, према речима Владике Исихија. По Светој Литургији начињен је опход око Храма Васкрсења, а затим је прочитан Синодик Православља.

„Свакоме од нас Господ приступа на јединствен начин, са жељом да се сви спасимо и дођемо у познање истине“, рекао је Епископ Исихије, описујући сусрет Христа са Филипом и Натанаилом, Његовим потоњим ученицима. У ширем смислу, Господ свима упућује позив да Га следе, да поверују у Њега, пођу за Њим и живе за Њега.

Посветивши пажњу победи Православља над иконоборачком јереси која је потресала Цркву у осмом и деветом веку, и током које су многи дали животе у одбрани поштовања икона, Владика Исихије је истакао да наша вера није потпуна без икона. „Иконе нису обично људско сликање, већ се оне раде по канонима који су се развили у Цркви“, рекао је Епископ Исихије, додајући да су оне начин на који се људским рукама и срцем, а на материјалан начин, изображавају свети. „Иконе и ликови на њима су много стварнији, него на другим сликама. Знамо да је људима немогуће Бога видети, али благодат Божја, Божанске енергије – нестворене, које исијавају из природе Божје, човек може да доживи, и ако је у Цркви – да их разуме својим бићем. Зато сликамо иконе, на даскама и на сасудима, исповедајући божанство Христове личности и Његову човечанску природу“, подвукао је Владика Исихије.

По Светој Литургији уприличен је опход око храма, а затим прочитан Синодик Православља, садржан у саборном исповедању вере и анатеми свих јереси. Владика Исихије је још једном сабранима честитао празник, али и подвиг поста у који смо сви заједно као Црква упловили, јер нико од нас не пости као индивидуа, постимо са Црквом саборно. „Црква нас учи да не смемо да одступимо од православног учења и подвиг мора да буде усаглашен са православним учењем. Мора да буде сагласан са оним што нас учи Црква“, нагласио је Преосвећени Владика, додавши да ћемо постати лажна копија Цркве, ако се не будемо држали праве вере. „Ако сматрамо да ми имамо право да критикујемо и да објашњавамо Цркви како треба да се односи према посту, каква треба да буде пракса, одступамо од праве вере и постајемо супротност Цркви. Да нас Бог поштеди лажних учења и да се држимо праве вере!“, истакао је Владика, закључивши да и данас има много оних који заводе људе и одвраћају их од Цркве.

Епископу Исихију је саслуживало више ваљевских свештенослужитеља, уз појање хорова „Хаџи Рувим“ и „Емануил“, као и певнице Храма Васкрсења.

„Пресвета Богородица је мајка свих нас који верујемо у њеног Сина. Уз Њега смо усиновљени Богу Оцу, а Богородица заузима посебно место у богослужењима и молитвама“, рекао је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије после акатиста (једна четвртина) који је служио у славу Пресвете Богомајке у петак прве седмице Васкршњег поста (7. марта) у Саборном Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву. Ваљевски архијереј је нагласио да смо позвани да имамо љубави и смирења, чему нас учи и Богородица. „Зато у смирењу и љубави да постимо овај пост и да дочекамо Васкрсење“, поручио је молитвено сабраним верницима Епископ Исихије, који је истакао да ће се сваког петка током прве четири седмице поста служити по једна четвртина акатиста Пресветој Богородици, а да ће у петак пете недеље бити служено свеноћно бденије и да ће се читати тада цео акатист. Претходно је Мало повечерје служио протонамесник Дејан Трипковић уз појање певнице.

У суботу посвећену Светом великомученику Теодору Тирону, у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, после прочитаног јеванђеља, беседио је протојереј–ставрофор Љубомир Миловановић, старешина светиње, рекавши да се јеванђељске речи „Ако мене гонише и вас ће гонити Јн.15,20)“, дубоко урезују у нашу душу, у наш ум, у наше срце. „И није случајно зашто је ова субота посвећена овом дивном светитељу! Данас се сећамо његовог чудесног јављања после страдања“, рекао је отац Љуба, додајући да се Свети Теодор  није одрекао Христа, већ је јавно исповедао веру у Њега.

У Теодорову суботу Евхаристијским сабрањем у Храму Вазнесења Господњег у Убу началствовао је протојереј Зоран Марковић уз саслуживање јереја Милоша Станојевића. Лепоти богослужења допринела је певница убскога храма. Осврнувши се на јеванђељску причу где се говори о узвишености човека кога је као круну свог стварања створио Господ, ослободивши га од окова смрти и зла. Говорио је и о Светом Теодору Тирону, који је непоколебиво и снажно сведочио Христа, мучки пострадавши за Њега.