Месец: март 2025.

У недељу пачисту Светом Литургијом у Храму Христа Спаса на Убу началствовао је протојереј Станиша Ђокић, који је и беседио о карактеристикама овог посног периода, али и о Светом Григорију Палами, великом богослову Цркве Христове. „За све нас у Цркви је припремљено страдање, које укључује и страдање једних од других“, рекао је беседник, додајући да можемо да спречимо међусобна страдања ако имамо љубави Божје. „Храна није проблем, дух се кали, дух је проблем за задобијање вечног живота“, каже отац Станиша, пожелевши верницима да издрже сва искушења која пост носи са собом.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служи 17. марта 2025. године у 12 часова у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду помен пострадалима у Мартовог погрому 2004. године на Косову и Метохији.

Сутра се навршава двадесет и једна година од када jе са Kосова и Mетохиjе у рушилачким нападима албанских екстремиста протерано 4.012 Срба, а већина њих се до данас ниjе вратила у своjе домове. У таласу насиља на Kосову и Mетохиjи тада jе убиjено 19 особа, од коjих осам Срба, док jе 11 Aлбанаца страдало у обрачуну са припадницима међународних снага безбедности. Повређено jе наjмање 170 Срба, као и десетине припадника међународних снага коjи су се сукобили с локалним Aлбанцима штитећи Србе и њихову имовину. Порушено jе око 800 српских кућа, а екстремисти су се посебно обрушили на српске православне светиње. Уништено је 35 цркава и манастира, а у овим незапамћеним вандалским актима, од којих су неки преношени уживо на локалним косовским телевизијама (као на пример у Подујеву) заувек су уништене бројне иконе и непокретна културна добра која су вековима преживели османску окупацију и светске ратове. Погром је посебно болно погодио српски народ и његову Цркву због тога што се све догодио не у време ратног хаоса, већ у присуству више хиљада припадника међународних мировних снага КФОР-а, Косовске полиције и УНМИК-а од којих нико није јавно преузео одговорност за бројне пропусте.
Извор:https://spc.rs/sr/news/patrijarh//13534.patrijarh-sutra-sluzi-pomen-postradalima-u-martovskom-pogromu-na-kosovu-i-metohiji.html

Морамо дати све од себе да примимо божанску светлост

Друге недеље Часног поста, Недеље пачисте посвећене Светом Григорију Палами, Црква нас учи да човек заиста може да општи са Богом и прими обожење, што је својим подвигом и теолошком ерудицијом у 13. веку одбранио велики светогорски подвижник и архиепископ солунски у расправи са западним схоластичарима, поучио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије на литургијском сабрању у манастиру Грабовац, које је предводио уз саслуживање епархијских свештенослужитеља

Свети Григорије Палама није био велики теолог само по уму, није само изучавао богомудраце, већ је био и сведок онога што је говорио, носећи подвиг исихазма, илити тиховања карактеристичног за традицију светогорских црноризаца. Повукао се из манастира, живео у усамљености, али истовремено у заједници, походећи обитељ на Светим Литургијама и учествујући у Светим тајнама, провео је Владика Исихије сабране кроз житије великог оца православља, којем је, поред дужности солунског архијереја, припало и препирање са носиоцима неправославних учења. Дубина молитвеног подвига и, насупрот томе, архипастирска дужност вођења Цркве кроз метеж овог света, Светог Григорија Паламу чини сличним нашем Светом Сави и Владици Николају, указао је проповедник на извесну подударност светоотачких улога великог Ромеја и крманоша Српске Цркве у различитим епохама.

– Свети Григорије је био исихаста, а “исихија” значи стање без покрета. То је стање у које се долази кроз велики подвиг, одрицањем и прочишћењем, кроз исповест и покајање, кроз непрестано понављање молитве Господу Христу за помиловањем. Кроз богослужења и Свету Литургију, човек умири свој ум и срце и танана божанска благодат може да се осети. Ту је општење са Богом и ту се пројављује светлост божанска, која прожима човека на реалан и непосредан начин. Ту светлост је апостолима Господ открио у тренутку Преображења на Гори Тавор, када је показао блистање Свог божанства онолико колико је могуће људима да доживе- објаснио је Владика Исихије суштину древне молитвене праксе светогорских монаха.
Учењу Варлаама Калабријског (предводника опонената исихазма) да је “божанска природа недоступна човеку”, Свети Григорије је супротставио, ослоњен на дотадашњу православну теологију, учење да постоји божанска природа која је потпуно одвојена од људске природе, али и да постоје божанске енергије, које су нестворене и човеку доступне, не чулима, већ умом и срцем. Зато, истакао је Владика Исихије, Црква нас и његовим примером подсећа да је обожење наш прави циљ и да је остварљиво.

-Сви знамо да кроз Христово васкрсење имамо васкрсење и живот вечни, али немамо аутоматски обожење. Обожење мора да се својом вољом достиже. Благодат сви добијамо, сви смо обасјани светлошћу божанском, али морамо да желимо од свег срца и дамо све од себе да можемо да примимо ту светлост. Ко одлази у живот вечни без тога, то је велика несрећа- закључио је Владика Исихије, благосиљајући своје епархиоте да дају све од себе да својом боголиком природом прихвате дарове Божје и прослављају Свету Тројицу.

Више верника је примило Свету тајну причешћа у древној посавској светињи, а благодарје Епископу Исихију, свештенослужитељима и верном народу упутио је настојатељ Грабовца јеромонах Андреј.
Извор:https://www.eparhijavaljevska.rs/index.php/2025/03/16/episkop-isihije-u-nedelju-pacistu-sluzio-u-manastiru-grabovac/

Објављено 16.03.2025
Његовом Блаженству
Архиепископу охридском и македонском
Господину Стефану

Блажењејши у Христу брате и саслужитељу,

Управо смо се на Божанственој служби, заједно са свештенством и верним народом престоног Београда, помолили васкрслом Господу за нашу браћу и сестре, вернике сестринске нам Македонске Православне Цркве, пострадале ноћас у Кочанима. Јеванђелску истину да ако страда један уд, с њим страдају сви удови; а ако ли се један уд прославља, с њим се радују сви удови (1Кор 12, 26), која се односи на све људе и све народе, осећамо још дубље када се ради о страдању најближе нам браће и сестара, као што је то случај са ноћашњом трагедијом у Кочанима.Знајте Блажењејши да смо заједно са нашим верним народом са Вама уједињени у тузи, јер су животну стазу напустили они који су на њој учинили тек прве кораке, али и да смо истовремено уједињени у молитви Господу да их насели тамо где нема ни жалости, ни уздисања, но где је живот бесконачни.

Вашег Блаженства у Христу брат и саслужитељ,

АЕМ и Патријарх српски
Порфирије
Извор:https://spc.rs/sr/news///13532.izjava-saucesca-patrijarha-srpskog-porfirija.html

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је служио данас, 16. марта 2025. године, у Недељу пачисту, свету Литургију у храму Светог Саве на Врачару и том приликом поучио:

– Волео бих да и то кажем, ослањајући се на данашње Јеванђеље, да се наша деца врате у учионице, у основне и средње школе и на факултете, и да управо блокирајући све оно што је грех, блокирајући зле помисли, зле речи и зле поступке једних у односу на друге, сви међусобно разговарају, и учећи се и учећи једни друге да изналазе најбољи пут на којем има места за све. И наравно да кажем и то, јер неретко се доводило у питање шта ми мислимо о студентским захтевима. Мислим да нема човека који није за то да буду испуњени студентски захтеви, али ја нисам тај, а и вероватно је мало од нас сабраних овде који може да каже да ли јесу или нису. То треба да кажу компентентни, позвани и плаћени за то. Зато и ту треба да се блокира безизлаз, да се блокира беспуће, да се блокира у нама искључивост, да се блокира егоизам, да се блокира самољубље, да се блокира све оно у нама што не подразумева постојање другога.

Током свете Литургије Светејши Патријарх г. Порфирије је рукоположио г. Николу Мутавџића, службеника Светог Архијерејског Синода, у чин ђакона. Саслуживали су: Преосвећени Епископ моравички г. Тихон, викар Патријарха српског; архимандрит Нектарије, главни секретар Светог Архијерејског Синода; архимандрит Василије (Костић); протојереји-ставрофори Саво Јовић и Радивој Панић; протојереји Борис Савић и Иван Штрбачки; јереји Мирослав Васић, Радомир Маринковић, Синиша Глишић и Немања Калем; протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић; као и ђакони Никола Костић, Николај Вуковић и Василије Перић.
Извор:https://spc.rs/sr/news/aktuelno//13531.patrijarh-porfirije-da-se-nasa-deca-vrate-u-ucionice,-u-osnovne-i-srednje-skole-i-na-fakultete.html

У суботу, 15. марта 2025. године, манастир Светог Николаја Српског на Соко Граду је прославио своју манастирску славу. Светом архијерејском Литургијом је началствовао Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, уз саслужење Преосвећеног Епископа шабачког г. Јеротеја и свештенства и свештеномонаштва епархија шабачке и ваљевске.
„Свети Николај Жички и Лелићки се сматра у нашем народу наследником и сином Првог српског Просветитеља Светог Саве, јер је он својим животом подражавао њега. То су два великана која обележавају наш род и нашу Цркву. То су великани који су за сва времена постали наши путеводитељи у живот вечни. Мада их деле векови, међу њима је толика блискост и толико дубоко општење. Међу њима је сагласје у љубави Божијој. Владика Николај је створио многа теолошка дела и дела из практичног живота, али и дубокоумне песме, као и песме приступачне широком верном народу и његовим богомољцима. Сједињен са својим народом, он је пустио дубоке корене и зато је на крају сва своја путешествија завршио у свом родном Лелићу, међу својим народом. Он је том народу показао како се примењује реч Христова у свакодневном животу и тако је постао неотуђиви и нераскидиви део свога народа, а народ га управо тако доживљава и прихвата. Наше две Епархије, које су већи део свог постојања биле сједињене у једну епархију, и сада су повезане личношћу Светог Николаја, али његовом личношћу је повезана цела наша отаџбина и васцели српски род. Зато кажемо да је он Свети Николај Свесрпски и Свеправославни – беседио је Владика Исихије.
Након што су освештани славски дарови, епископу Исихију, сестринству манастира, свештенству, гостима и верном народу, поздравно слово и речи благодарности упутио је епископ Јеротеј који је истакао:

‍

„Блаженопочивши владика Лаврентије је веома поштовао Светог Николаја Жичког и трудио се док је био епископ западноевропски да сакупи његова дела и објави. То је његова врста задужбине Светом Николају, а овај манастир је његова друга задужбина коју је подигао да би се овде прослављала успомена на Светога Николаја, али и да би вршио и мисију Светог Николаја. Како чујемо у тропару, он се назива „свенародни владика“ и он је заиста то и био. Био је интелектуалац и спадао је у српску интелектуалну елиту свога времена, али је све време био свестан и свог порекла и свог народа коме припада. Јако је волео српски народ и борио се за њега. Због те његове љубави према српском роду, Сабор наше Цркве га је поставио да он буде задужен за богомољачки покрет, за покрет надахнутих харизматика и обичних људи који су веровали у Јеванђеље и ишли и проповедали Јеванђеље читавом Србијом. Свети Николај је сигурно у данашње време забринут, и као што је написао песму „Небеска Литургија“, у којој се Свети Сава моли пред престолом Творца, верујемо да се и он у данашње смутно време моли заједно са Светим Савом за наш српски народ и да превазиђемо своје деобе и поделе да би опстали као народ Божији“.
У културно-уметничком програму су учествовале певачке групе ученика Основне школе „Петар Враголић“ из Љубовије, под руководством Верице Кнежевић, као и рецитатор Влада Мићић и хармоникаш Игор Степановић. Историјски час о Соко Граду је одржао г. Сретен Цветојевић.
Данашње сабрање је завршено заједничком трпезом љубави у манастирској трпезарији.

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије служио је у петак 14. марта Литургију пређеосвећених Дарова у Манастиру Лелић, где је обављена исповест свештенства архијерејских намесништава – ваљевског првог и ваљевског другог. Обраћајући се браћи свештенослужитељима, протонамесник Томислав Алимпић, један од пароха обреновачких, поручио им је да отворе своја срца за Господа, док је Епископ Исихије пожелео да се благодат Христова преко Његових пастира излије и на наше ближње. Након Литургије одржан је и братски састанак на којем је Владика Исихије истакао да ће Црква Христова постојати до краја света, макар она била у мањини.

„Узвишено и величанствено је бити свештенослужитељ Цркве Христове, извршавати и употребљавати свете тајне, које је установио и основао сам Господ Исус Христос, ради спасења целокупног рода људског“, подвукао је у својој проповеди, крај моштију Светог Николаја Српског, протонамесник Томислав Алимпић. Зато је важно да свештеници отворе своја срца и душе за Господа, јер само тако ће се Божја милост излити на њих. Задобијајући ту милост, пастир ће моћи да је дарује својој пастви. „Завапимо за опрост, савијмо своје вратове и стварајмо у нашим заједницама предукус Царства Божјег!“, рекао је беседник, додајући да се кроз свету тајну исповести враћамо у загрљај Господњи. „Молимо се једни за друге, праштајмо једни другима, то ће нас као Цркву учинити јачом!“, нагласио је отац Томислав, закључујући да нам је Господ даровао слободу, а да сви, посебно свештеници, треба да стварају љубав као главни производ и бесплатан дар.

По Литургији пређеосвећених Дарова, Владика Исихије је пожелео свима сабранима да буду  чада Оца Небеског. „Будимо у Његово свето име пастири, сијајмо као светлост Христова пред светом, да би се благодат преко нас излила и на наше ближње“, истакао је ваљевски архијереј, коме је саслуживало више свештенослужитеља уз појање Хора свештеника и богослова под управом протојереја Бранка Чолића. Исповедници су и овога пута били архимандрит Михаило, игуман Манастира Јовања и отац Георгије, игуман Манастира Лелић.

У конаку манастира одржан је и братски састанак на којем је протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник ваљевски други, истакао значај оваквих саборовања у време Великог поста, подсетивши и да се градња Дома Светог Владике Николаја приводи крају у порти Манастира Лелић. Затим је Епископ Исихије истакао да је Сватјејши Патријарх српски Порфирије наш истински пастир и духовни отац, а потом је прочитао Саопштење Светог Архијерејског Синода СПЦ поводом актуелних дешавања (https://www.eparhijavaljevska.rs/index.php/2025/03/13/poziv-svetog-arhijerejskog-sinoda-na-prestanak-podela-i-pokretanje-bratskog-dijaloga/).

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије служиће у уторак 18. марта 2025. године, на дан упокојења Светог Николаја Српског, Литургију пређеосвећених Дарова у Манастиру Лелић, са почетком у 9 сати.

Верни народе Српске Православне Цркве,
браћо и сестре,
децо Светога Саве,

Чујемо гласове о могућим сукобима у нашем народу и то нас веома забрињава. Црква позива све који су на било који начин укључени у актуелна збивања да у времену Васкршњег поста, времену покајања и праштања, сагледају сопствене грехе и покажу плодове покајања, како би свако од нас био бољи и како би Христове речи: „Како хоћете да вама чине људи, чините тако и ви њима” (Лк 6, 31) биле наше златно правило.

Упитајмо се сви заједно: зар је било мало поделâ и раздорâ у нашем народу? Због тога вам се, драга децо духовна, и данас, као и увек до сада, обраћамо, молећи вас коленопреклоно да свако учини колико до њега стоји да се одржи мир у нама и међу нама. Призивајући име Господње и молитве Светог Саве миротворца, позивамо све без изузетка да насиље сваке врсте, без обзира на то од кога и са које стране долазило, у потпуности буде одбачено.

Насиље само умножава насиље и уводи нас у зачарани круг у коме смо сви губитници, разара темеље друштва и ствара нове поделе, дубље од већ наслеђених. То је било познато и нашим мудрим прецима који су једном за свагда рекли: зло добра донети не може. И још: сила Бога не моли, али ни Бог силу не воли.

Слобода и правда су непроцењиве вредности, али су неоствариве без љубави и међусобног уважавања. Стога свима и свакоме стављамо на савест да на сваком месту – од породице, преко радних колектива и образовних установа, до друштвених и политичких организација – истрајно и неодступно изграђујемо узајамно поверење и разумевање кроз добронамеран дијалог. Црква носи духовно проверену истину и историјску свест да ничији партикуларни интерес није важнији од општег добра народа и државе и отвара своја врата широм, позивајући на братски дијалог све одговорне друштвене чиниоце.

У чврстој вери и нади да нас Бог неће препустити безумљу и новим страдањима, страдањима од нас самих, из дубине срца вапијемо: О Господе, спаси! О Господе, поведи добро! (Псалам 117, 25).

Председник
Светог Архијерејског Синода
АЕМ и Патријарх српски Порфирије
Чланови
Митрополит браничевски Игнатије
Митрополит зворничко-тузлански Фотије
Митрополит рашко-призренски Теодосије
Епископ горњокарловачки Герасим

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије служиће у недељу (Пачисту) 16. марта Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Грабовац са почетком у 9 сати.