Месец: јун 2026.

Јереј др Душан Ђаковић, свештенослужитељ Манастира Ћелије, служио је Свету Литургију у овој светињи 21. јуна. Беседио је о Господу као благодатном дару који је дошао да човека поново учини човеком, да га обнови, те да човек постане Бог по благодати. „Претрпани смо и затрпани једни од других, не од Бога“, истакао је беседник, додајући да веру живимо упетљани и запетљани, никако да је размрсимо. „Учествујемо у томе да непрестано купујемо одело, плаћамо милионе да видимо срушене цивилизације. Зато је јеванђеље ту да човека поново учини човеком“, рекао је отац Душан, закључивши да је Господ почетак и крај нашег живота.

У сусрет Видовдану, са благословом Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, биће одржано предавање „Косовска етика у савременом свету – Страдање као пут Васкрсења“ у среду 24. јуна 2026. године, са почетком у 19 и 30 часова, на платоу испред Саборног храма. Гост предавач је свештеник Дејан Крстић, ректор Богословије Светих Кирила и Методија у Нишу. Организатор предавања је Црквена општина при Храму Васкрсења Христовог у оквиру циклуса „Православље и млади“. Позивајући слушаоце на предавање, протонамесник Дејан Трипковић, уредник трибина, истиче да се Косовски завет брани на сваком месту где Срби живе. Додаје да ће у музичком делу наступити Мила Павловић и пријатељи. Мила је недавно објавила песму „Сан“, посвећену јунацима битке на Кошарама.

Добро дошли!

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Исихија, Црквена општина при Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу приредиће представљање књиге Аните Стреларац „Болесно дете – казна или благослов“. Промоција ће бити одржана 25. јуна 2026. године, са почетком у 19 часова, у сали црквеног дома. Отац Александар Петровић, који позива све заинтересоване на догађај, каже да сваки породичан човек треба да прочита ову књигу јер она даје одговоре на страдања, те да сваки човек има свој крст, који треба, ма колико био тежак, да носи са надом у васкрсење.

Немојмо да нас ико смућује! Имамо ми свој пут- пут Богочовека Христа и Светог Саве. То нам не може нико одузети, беседио је Високопреосвећени Митрополит аустралијско- новозеландски г. Силуан на литургијском сабрању 3. Недеље по Духовима, које је предводио у Храму Покрова Пресвете Боородице, уз саслуживање више свештенослужитеља и појање Хора полазника Школе црквеног појања Епархије ваљевске под управом протојереја Бранка Чолића. Посебан тренутак данашњег молитвеног сабрања било је рукоположење у чин ђакона Марка Гођевца, ипођакона и дугогодишњег вероучитеља

Човек не може да буде у свом суштинском призвању уколико је мимо Бога и благодат Божја одсуствује у људском животу. Онда се дешава излазак из поретка Творца попут оног условљеног прародитељским грехопадом, јер ми смо створени да будемо у заједници са Богом,  поука је Митрополита аустралијско- новозеландског г. Силуана о назначењу људског бића које се остварује у благодатној заједници Цркве Божје. Одсуство љубави и праштања, указао је Митрополит Силуан, чини да влада други закон који није по Богу, услед кога бива да је„човек човеку – вук“ по познатој максими британског философа Томаса Хобса, а вишевековно искуство Цркве говори да је истински живот само у Богу и остварење човека као боголиког бића на земљи, појаснио је проповедник од Светих Отаца нам предато учење о светотајинском и световрлинском животу у коме човек постаје нов човек. Осврнувши се на стих данашње јеванђељске перикопе (Мт 6, 20- 33) о птицама „које не сеју и не жању“, а Господ брине о њима, Владика Силуан је указао на заблуде човека који, као словесно биће, често мисли да једино сопственим снагама може постићи све у животу, заборављајући да пред собом има Царство небеско и истину да је створен за вечност и бесмртност, те једино са Богом може да оствари све добро и корисно у животу. Зато, истакао је проповедник, потребно је да човек прогледа благодатно, јер ваља изаћи пред Господа.

• Колико смо мало времена уделили мисли о својој души, о свом спасењу… Колико смо у свом животу посветили Богу… Зато, браћо и сестре, не треба да нас чуди кад видимо да неки људи овога света још нису познали лепоту Божју и тајну реалности творевине- да је она много слојевита, да не постоји само материјална реалност, већ и духовна- казао је Владика Силуан, поткрепивши своје речи примером недобронамерних коментара људи без искуства о духовној реалности  о недавном боравку Појаса Пресвете Богородице у Храму Светог Саве у Београду коме се поклонило преко милион верника из целе Србије.
• Хајдемо до Острога, браћо и сестре! Колико штака остављених, колико сведочанстава, колико исцељених од најтежих болести…Идемо до нашег Лелића и наших Ћелија да видимо како реагује вечна сила када се приближавамо Светом Владици Николају и Оцу Јустину! Колико утехе ови горостаси српски и свеправославни дају свима нама не само овде, него и на Петом континенту, широм света. Православна Америка препознаје силу и величину ових светитеља, јер они су прогледали духовним оком и они су у могућности да тумаче стварност- беседио је аустралијски архипастир о великанима ваљевског краја који су достигли духовне дубине и личним примером посведочили благодат живљења са Господом ма у каквим се проблемима налазили.
• Кад имамо Христа, лакше је! Имамо наду, имамо ослонац. Требамо имати веру, заиста веру. „Господе, рекао си…“, да се усудимо да кажемо у нашој синовској слободи, „иштите и даће вам се…“. Ево, тражимо, иштемо и молимо:“Господе, да нам помогнеш, али да будеш ти присутан у нашем животу, а Својим доласком помогнеш за све што нам фали.“ Не може, знамо из искуства, Господ да се оглуши о такву молитву- објаснио је Владика Силуан изобилност милости Божје, која се излива на сваког ко са вером узмоли попут савременика Господа Христа, о чијим су исцељењима писали Свети јеванђелисти.
• Ово је време у коме се хлади срце врло брзо, расејава човек, зато што је много дистракција, много понуда и информација и врло је лако да око наше душе „атрофира“. Оно се обраћа својој суштини када га покајањем умивамо, када га светим врлинама оживљавамо. Зато је важно да се трудимо да не будемо на „две столице“, да не служимо „два господара“… Ако видимо да је неко од наших забринут, ако се повлачи у себе, ми хришћани смо у обавези да одемо да поразговарамо, помогнемо. Потребно је да бремена једни других носимо, да једни друге охрабрујемо, јер ово је време хладноће, успаваности, расејавања хришћана. Једино свет живи и опстаје Литургијом. Ако престане молитва, све је готово- упозорио је Владика Силуан на одговорност коју носе хришћани данашњег времена, уз утеху да нас Господ храбри Својом Црквом и подиже додиром светињама што је недавно у нашем народу пројавило поклоњење драгоценој реликвији Мајке Божје.
• Ми смо добар српски народ. Ово је добар (ваљевски) богомољачки крај. Немојмо да нас ико смућује! Имамо ми свој пут- пут Богочовека Христа и Светог Саве. То нам не може нико одузети. Немојте да нас било ко покуша поделити и од Господа одвојити, него нека нам управо Светосавље буде водиља. Онда ћемо моћи да превазиђемо искушења и онда ће доћи мир и поредак- закључио је Владика Силуан своју поуку верном народу у ваљевском крају у коме се духовно родио и одакле је уз благослов духовног му оца, блажене успомене Владике Милутина, испраћен на мисионарски пут у родну Аустралију, где се већ пуну деценију духовно стара о делу српске дијаспоре познатом по великој привржености матици упркос хиљадама километара даљине.

Бројни верници су приступили Светој тајни причешћа, а радост литургијског сабрања у најстаријем ваљевском храму данас је умножена рукоположењем у чин ђакона Марка Гођевца, ипођакона и наставника веронауке, које је Владика Силуан извршио по благослову Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија. На крају сабрања, Владика Силуан је честитао ђакону Марку Гођевцу, узмоливши да му Господ подари снагу, веру и истрајност на путу служења Господу, као и да увек буде послушан свом епископу и да се труди да буде онај који служи верно и одано како Црква тражи од свих посвећених служењу олтару. Такође, Владика Силуан је изразио благодарје Господу и Мајци Божјој да данас буде у Ваљеву и домаћину у Епархији ваљевској, Владици Исихији, данас оправдано одсутном, али у молитвама и мислима заједно са вернима.

• Владика ваш Исихије је диван човек, диван пастир. Треба да се молимо за наше пастире да им Господ подари снагу да нас предводе путем који води у живот, као и за наше драге оце који су овде на служби. Да се молимо једни за друге да би могли да опстанемо. Преносим и молитвене поздраве свог свештенства и најлепше жеље са Петог континента нашег верног народа. Ми смо, хвала Богу, нераскидиво везани, имајући у виду благодатне везе остварене у Светој Литургији, али и наш боравак овде међу вама као клирика Епархије ваљевске и духовног сина блаженопочившег Владике Милутина. Дужни смо да се молимо једни за друге и за спасење света, јер Господ жели да сви дођу до познања истине и да се сви спасу- емотивним речима и сећањима је заокружио своју поуку Владика Силуан. На самом крају, он је поздравио архијерејског намесника другог ваљевског, протонамесника Дарка Ђурђевића, братство Покровске цркве, појце, чланове Црквеног одбора и мноштво благочестивог народа ваљевског краја са којим годинама у молитвеном заједништву пребива.

Ј. Ј.

Ове недеље, закључно са суботом 27. јуном, свако јутро се од 7 сати служи Света Литургија у Саборном храму Васкрсења Христовог и у Манастиру Лелић.

Миливоје Ранђић, директор Задужбине светог манастира Хиландара у Београду, на питања новинара портала infobg.rs везаних за посету Владана Ђокића манастиру Хиландар изјавио је да се све званичне посете светом манастиру Хиландару из Србије организују по посебној процедури искључиво преко Задужбине светог манастира Хиландара у Београду као једине манастирске установе у отадзбини.

На питање новинара портала Инфо БГ о овој посети Ранђић је устврдио да Задужбина светог манастира Хиландара није била обавештена, нити је позвала у посету, нити је организовала посету било које службене установе укључујући и Ректорат Универзитета у Београду, његовог ректора нити било ког другог службеног лица Ректората Универзитета у Београду. Сви други наводи не одговарају истини.

Коло српских сестара Света Петка при Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, први пут од свог оснивања, организовало је поклоничко путовање својој небеској заштитници – Преподобној Мајци Параскеви (Светој Петки) у град Јаши у Румунији.
Путовање је реализовано по благослову Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Господина Исихија, у организацији Канцеларије за поклоничка путовања Епархије ваљевске, коју води свештеник Славко Обрадовић, у периоду од 10. до 14. јуна 2026. године.
Током путовања чланице Кола српских сестара посетиле су престоницу Румуније, Букурешт, где су се поклониле бројним светињама, међу којима и руци Светог Николаја Мирликијског Чудотворца. Потом су посетиле Манастир Сихастрију, где су присуствовале Светој Литургији, помолиле се Богу и окрепиле у братској љубави великог и гостољубивог манастирског братства.
Централни део поклоничког путовања био је долазак у град Јаши и поклоњење моштима Свете Петке. Том приликом служен је Акатист Светој Преподобној Параскеви, а чланице Кола су се са великом радошћу поклониле својој заштитници и молитвеници пред Васкрслим Христом. Посећене су и друге светиње овог прелепог града, украшеног цвећем и бројним фонтанама. На Светој Литургији чланице Кола приступиле су Светој Тајни причешћа.
Поклоници су затим посетили и чувени манастир Њамц, где су се поклонили чудотворној икони Пресвете Богородице. На повратку су обишли српски манастир Бездин код Темишвара, где је служена Света Литургија, а срдачну добродошлицу упутио им је настојатељ манастира, игуман Иларион.
Последњег дана путовања обишли су и светиње Темишвара, Саборни храм и знаменитости овог града, упознајући се са богатом духовном и културном баштином српског и румунског народа.
Поклоничко путовање испунило је сва очекивања учесника. У данима проведеним у братском православном румунском народу, поклоници су се духовно укрепили, обогатили вером и понели са собом драгоцене успомене и благослове са светих места.
Коло српских сестара изражава благодарност свима који су помогли реализацију овог путовања, а посебно Градској општини Обреновац и свим благочестивим приложницима, који су својом подршком допринели да ово поклоничко путовање буде успешно остварено.
Слава Богу на свему и Светој Преподобној мати Параскеви!
Протонамесник Томислав Алимпић, духовник КСС-а Света Петка

Патријарх српски Порфирије изјавио је да је доношење Појаса Пресвете Богородице у Србију пре свега последица дугих и дубинских историјских веза између манастира Ватопед и српског народа и додао да је безброј људи учествовало у организовању доношења ове светиње.

Патријарх Порфирије је, у интервјуу у емисији Дан осми која је емитована на К1 ТВ и Танјуг ТВ, говорећи о томе како је Појас Пресвете Богородице стигао у Србију, рекао да је са игуманом манастира Ватопед две године договаран и организован долазак Појаса Пресвете Богородице у Београд. Захвалио је свима који су учествовали у организацији доношења Појаса, али и свима који су допринели томе да се целивање и поклоњење Појасу у храму Светог Саве одвија у најбољем могућем реду.

– У сваком случају, свима хвала. Воља Божја је била да Појас дође и ми смо благодарни Богу на томе – казао је патријарх Порфирије. Подсетио је да је много људи учествовало у организацији и нагласио да су готово сви, без изузетка, волонтирали. Указао је такође да се светиње са Свете Горе не износе ни често ни лако.

– Познајем игумана манастира Ватопеда више деценија и имамо братске односе. Скоро две године смо се договарали и организовали долазак Појаса Пресвете Богородице у Београд. И, наравно, ту дугујемо захвалност и нашој држави што је она, у логистичком смислу те речи, допринела да овај Појас дође са мање компликација – навео је патријарх Порфирије. Подсетио је да је исти случај био и са изложбом у Галерији САНУ у Београду, посвећеној 850. годишњици рођења Светог Саве, где је, између осталог, било седам светих предмета, међу њима и две иконе са првог иконостаса манастира Хиландара из 12. века. Примера ради, како је додао, ти предмети су први пут изашли са Свете Горе.

Говорећи о везама манастира Ватопед и српског народа, подсетио је да је Свети Сава, заједно са својим оцем, стасавао духовно у манастиру Ватопеду и да је манастир Ватопед у то доба издвојио део своје земље и поклонио Светом Сави и Светом Симеону да подигну манастир Хиландар. Патријарх је додао да су и многи други српски владари, међу њима и Свети кнез Лазар, били повезани са манастиром Ватопед и додао да је кнез Лазар Хребељановић поклонио том манастиру део Богородичног Појаса, који је у то доба био у Србији, и један већи део Часног Крста.

Говорећи о односима Српске Цркве и Грчке Цркве и српског и грчког народа, навео је: – Игуман манастира Ватопед архимандрит Јефрем је човек љубави и његово учешће у доношењу Часног Појаса у Србију јесте израз његове љубави према српском народу, па и према нашој смерности.

Патријарх је рекао да је захвалан Богу што су верници у Србији и Србија имали прилике да преко Часног Појаса додирну вечност и да читавим својим бићем разумеју да, како је навео, вечност није нешто што припада имагинацији и што нас чека у будућности, него да она почиње већ овде и сада. Навео је да ће део новца који су грађани остављали целивајући Појас Пресвете Богородице бити упућен на Косово и Метохију, док ће други део бити дониран у добротворене сврхе.

– Други део ћемо да дамо у друге добротворне сврхе. Једна од тих је, то већ као Црква чинимо и као Архиепископија, дајемо стипендије, па да и овог пута тако учинимо, деци из многодетних породица. Видећемо још шта можемо учинити. То је оно што сада намеравамо. Још се нисам бавио детаљима, ових дана ћу видети како ствари стоје, тако да ћемо известити јавност – рекао је патријарх Порфирије.

Додао је да је Српска Православна Црква сматрала да сав остављени прилог треба да иде у манастир Ватопед и да то буде дар нашег народа манастиру Ватопеду.

– Понудили смо старцу Јефрему да сав прилог иде за манастир Ватопед и да то буде наставак нашег даривања манастиру Ватопеду. Међутим, он је рекао да они немају благослов да било када узму и један динар или и један евро за своје потребе од онога што неко дарује целивајући Појас и да све, не само сада, него и увек и у самом манастиру што се скупља на тај начин, они дају у добротворне сврхе. Тако да је он одмах рекао да мени ставља на располагање све што се сабере. Ја, поучен и њиховим примером, а и сам осећајући да је то прилог нашег народа Пресветој Богородици, сматрао сам да треба да нађемо начин где да распоредимо, тј. као дистрибутери онога што народ даје, упутимо тамо где мислимо да у овом тренутку може бити добро и корисно – рекао је патријарх Порфирије.
Патријарх је рекао да је његово да се моли и за оне који нападају њега и Српску Православну Цркву и навео да га је погодило поређење окупљања великог броја људи који су дошли да се поклоне Појасу Пресвете Богородице са концертом Томпсона.

Патријарх је, говорећи о томе шта га је највише заболело као човека и патријарха и о једној својој реакцији коју су поједини медији окарактерисали као можда непримерену, рекао да и ових дана, али и годинама, многи не само нападају Цркву, него клевећу, измишљају, не говоре истину, вређају и додао да то није ништа ново и да га то углавном не помера. Подсетио је да је Господ рекао ученицима својим: Мене су гонили и немојте да се чудите, и вас ће гонити.

– Господ, кад год је чинио добро људима, кад је чинио чуда, поред оних што су се радовали његовој љубави, фарисеји и књижевници су га критиковали, прогонили, вређали због тога. Дакле, то ништа није чудно – рекао је патријарх Порфирије. Додао је да то за њега лично није проблем. – Мене то углавном не помера, али када неко упорно измишља, неко упорно клевеће, неко упорно гони и вређа, онда то уноси смутњу међу вернике, онда то уноси саблазан и такве ствари, наравно, да ме погађају – рекао је патријарх Порфирије.

Додао је да је ових дана, позивајући се на научне аргументе, неко, говорећи о великом броју људи који су се поклонили Појасу Пресвете Богородице, рекао да се ради о примитивизму и указао да је врло дискутабилно шта је примитивизам и да позивање на научне аргументе од некога ко такве ствари говори показује да тај није нити научен, нити ишта зна. Навео је још једну невероватну увреду коју је чуо –- да су му рекли да је неко упоредио све што се ових дана збивало у Београду са концертом Томпсона, додајући да је свака реч на ту тему сувишна.

– Имамо људе који у миру, у тишини, у хаосу око њих, све је око њих бука, стрпљиво иду да целивају светињу, да се моле за мир читавог света, да моле Господа да им помогне да буду бољи. Дакле, нису мотивисани ничим лошим, никаквим злом. То што иду тамо није уперено ни против кога. Па шта теби онда, човече, то смета? И ако ми сада, на то трпећи и гутајући годинама једно те исто, не успемо да се уздржимо и да се исконтролишемо, онда се то доживи као, не знам… – рекао је патријарх Порфирије.

Патријарх је навео да све људе и све припаднике нашег народа види као браћу и сестре, управо полазећи од тога да је човек икона Божја и да има потребу за Богом. Он је на констатацију да се чини да у непрегледној колони људи испред храма Светог Саве који су претходних дана дошли да се поклоне Појасу Пресвете Богородице све разлике и супротности нестале и на питање шта је на њега лично оставило највећи утисак, одговорио да је то својеврсно чудо које се десило пред нашим очима, али истовремено и показатељ да је наш народ народ Светог Саве, да смо народ Божји, православни и да Јеванђеље оно што нас је обликовало кроз историју, оно што нас обликује и оно што ће нас обликовати и у будућности.

– Дакле, вредности јеванђељске, вредности хришћанске су оно што је у темељу нашег постојања и све остало што нам долази споља, било да је обучено као вук у јагњећу кожу или нам се намеће на овај или онај начин, наш народ ће добро знати шта је то што га изражава – рекао је патријарх Порфирије.

Додао је да се за њега још једанпут показало да да је Господ присутан у нашем народу и, наравно, да наш народ воли светиње и да изнад свега поштује и воли Пресвету Богородицу.

– Ја све људе и све припаднике нашег народа видим као браћу и сестре и све управо полазећи од оног што смо већ говорили: да је човек икона Божја и да има потребу за Богом и да пуноћу и лепоту и радост и смисао могу наћи само у Богу – рекао је патријарх Порфирије.

Патријарх је додао да су нам разлике дате да бисмо могли да комуницирамо, општимо и дарујемо себе једни другима и позвао све вернике да се моле једни за друге и кроз молитву граде међусобно разумевање и заједништво.

– Позивам сву браћу и сестре да се моле, да се молимо једни за друге, да се ми свештеници молимо за вас, да се ви молите за нас, да се свако моли за свакога – рекао је патријарх Порфирије.

Истакао је да ћемо онда разумети да смо потребни једни другима, да нико не може без било кога и да нико није вишак. Према речима патријарха Порфирија, када молитва постане начин живота, човеково срце постаје огроман простор препун љубави, топлине, светлости, радости и наде и тада ћемо знати да свако од нас треба да се труди да буде бољи како би нам свима било боље.

Извор: Танјуг, https://www.spc.rs/sr/news/aktuelno//16945.-patrijarh-porfirije-donosenje-pojasa-posledica-dugih-veza-manastira-vatoped-i-srpskog-naroda-.html

Митрополит Иринеј: Ава Јустин је један од најзаслужнијих за духовни препород српског народа

Свако је хтео да чује шта каже Отац Јустин Поповић. Био је пророк свог времена, који је управо у овом манастиру као у пустињи вапио и молио се Богу непрестано, беседио је Високопреосвећени Митрополит бачки г. Иринеј у част празника свог духовног оца, који је свечано обележен у Манастиру Ћелије, месту његовог тродеценијског служења Богу и стварања драгоцених дела савремене богословске науке

Светом Литургијом у Заветном храму Оца Јустина, чији је један олтар посвећен његовом небеском заштитнику Светом Јустину Философу, началствовао је Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом, уз саслуживање Високопреосвећених Митрополита крушевачког г. Давида и аустралијско- новозеландског г. Силуана, Преосвећених Епископа великобританско- ирског г. Нектарија, мохачког г. Дамаскина (викара Митрополита Иринеја) и домаћина Епископа ваљевског г. Исихија. Саслуживало је бројно свештенство из више епархија, уз појање ћелијског сестринства и полазника Школе црквеног појања Епархије ваљевске под управом Вање Урошевић и присуство верног народа, пристиглог у Ћелије из разних крајева Србије, али и ван њених граница. По благослову началствујућег Митрополита Хризостома и домаћина Епископа Исихија, литургијско слово након јеванђељске перикопе принео је Високопреосвећени Митрополит бачки г. Иринеј, ученик Преподобног Оца Јустина, чија је личност као духовника и потоњег архипастира Српске Цркве у младости грађена управо у Манастиру Ћелије. Проповедник је упутио сабране да се у данашњем дану, као и сваке недеље, прославља Васкрсење Господа Христа, низ светитеља, међу којима и Свети Јустин из 2. века, философ и мученик за Христа Господа, те Преподобни Јустин Ћелијски, нови философ Духа Светог, аутор чувене „Догматике“- философије Духа Светог. Богословље наше Цркве, наша вера, није никакво људско мудровање, религија која има разних састојака од Бога и људи, а некад и оних од нечастивога, поучио је Митрополит Иринеј, него благодатна мисао која се надовезује на реч Божју, те се стога након читања јеванђеља беседи и тумачи реч Божја. Евоцирајући успомене на догађаје од пре шест деценија, када је први пут дошао у скромни Манастир Ћелије и присуствовао Литургији који је служио Свети старац Јустин, Владика Иринеј је казао да је то „требало доживети“ и то осећање деле сви који су присуствовали његовим богослужењима.

Он (Отац Јустин) је служио Свету Литургију и сва друга света богослужења смирено, али је био на неки начин сав претворен у молитву. Он је имао благодатни дар суза као и многи међу светима, што читамо у њиховим житијима. Служећи, био је сав у молитви, сав у полету ка небу, сав са Господом Коме служи и светима Његовим, који саслужују. Али, кад дође време проповеди, беседе, он се претварао у громовника Илију. Не само што је његов глас је постајао моћан, него је његова реч текла на начин који је у наше време скоро незамислив. Једино је Свети Владика Николај, чије су мошти такође овде у непосредној близини, у Лелићу, могао да беседи на сличан начин. Он је од стране Светог старца Јустина називан Српским Златоустом- поделио је Митрополит Иринеј лични доживљај проповедничке грандиозности Аве Јустина, коју су у оно време ретки доживели, будући да је богоборно време многе одвратило од Цркве. Отац Јустин је живео у некој врсти изгнанства, казао је Владика Иринеј, истакавши велике заслуге сестара Ћелија што су га, по благослову блажене успомене Владике шабачко-ваљевског Симеона, примиле под свој кров и омогућиле да служи и остави за собом дела која данас надахњују многе широм православног, али и инославног света. Тиме он, оценио је бачки архипастир, свој апостолски подвиг наставља кроз своја дела, што се видело и недавно када је, по благослову Патријарха српског г. Порфирија из светогорског манастира Ватопеда био донесен Појас Пресвете Богородице и изложен верном народу на поклоњење у Храму Светог Саве у Београду. Овој реликвији поклонило се 1. 238. 000 људи из наше земље, али и целог света. То показује, нагласио је Владика Иринеј, да је наш народ хришћански, православни народ и да вера никад није умрла у њему, као и да је сада препорођена, обновљена и можда јача него икад пре.
Једна од најзаслужнијих личности за тај духовни препород јесте Свети Ава Јустин Ћелијски- подвижник, молитвеник, богослов и, како би се старинским речником рекло, „печалник“ наше земље и нашег рода. У мојим скромним очима и мислима, појава њега и појава Владике Николаја у нашем народу је велики Божји дар. Вероватно измољени од Светог Саве, свих светих из нашег рода и свих светих уопште- казао је бачки архијереј у част великих богослова и подвижника рођених у Лелићу и Врању, а о којима се данас зна у свакој тачки света. Њихова, као и појаве других великана наше Цркве, објашњива је само као дар Божји у времену када је промисао Божја требало да припреми духовне лекове и противотрове за отров безбоштва, чији су протагонисти са запада који се и данас боре против Христа, Његове вере и јеванђеља, приближио је Владика Иринеј феномен великих отаца Цркве у времену доминације безбожничких идеологија, које и данас постоје у различитим видовима.
Господ наш је увек са нама, међу нама и у нама. Он је ниспослао Духа Светог, али и Он Сам је ту као Свето причешће, као хлеб и вино претворени благодаћу Духа Светог у часно тело и крв Његову. Ми се на свакој Светој Литургији сједињујемо са Њим на спасење наше и опроштај грехова. Из Литургије, тог искуства извире свако истинско сведочење наше вере и богословље. Зато је он (Отац Јустин) био као Владика Николај, Свети Сава и небројени учитељи Цркве, велики философ Духа Светог, јер се хранио живим Богом,живео Христом и Духом Светим- закључио је Митрополит Иринеј, уз молитве Господу да молитвама Преподобног Оца Јустина, Светог Владике Николаја и, највећег у нашем роду- Светог Саве чува цео хришћански свет.
Након благосиљања славских дарова, славски колач је преломио Митрополит крушевачки г. Давид, честитајући празник свима сабранима. На крају молитвене свечаности Митрополит Хризостом је изразио радост прослављања Преподобног Оца Јустина, великог учитеља и оца, који је, како је рекао, својим живљењем, трпљењем и богословском мудрошћу у свом времену био савест не само Српске Православне Цркве, већ читаве Православне Цркве.

Свако је хтео да чује шта каже Отац Јустин Поповић. Био је пророк свог времена, који је управо у овом манастиру као у пустињи вапио и молио се Богу непрестано. Храбрио је, иако је био у великим невољама од тадашње власти. Али, био је толико духовно јак да нас је многе инспирисао и одушевио да и ми кренемо путем Светог јеванђеља. Он је био сведок Христов, Божји сведок у свом времену са највећим ауторитетом- речи су дивљења према ћелијском старцу Митрополита Хризостома, који је као млад богослов, захваљујући ученим људима, спознао величину духовника и научника који је стварао у древној светињи на обали Градца.
Благословени смо ми који смо га познавали. Имали смо срећу да се с њим дописујемо, чак и да служимо с њим у Манастиру Жича, када је дошао да посети свог духовног сина Владику Василија Костића. Данас се радујемо што смо имали тако великог оца и учитеља Цркве… У 20. веку, најкритичнијем добу, имали смо два велика светитеља- Светог Николаја и Аву Јустина, који су својим речима и делима, својим сведочењм Бога, заиста српски народ пролавили у 20. веку- поручио је Митрополит Хризостом, уз хвалу Богу на таквом оцу Цркве, коме данас долазимо у Ћелије да се поклонимо и заблагодаримо, њему и ћелијским монахињама, што су истрпели и сва искушења победили.

Закључујући литургијско сабрање, Епископ ваљевски г. Исихије је честитао празник браћи архијерејима, свештенослужитељима и свима који су данас у Ћелијама прослављали Преоподобног Оца Јустина, чије су молитве Господу управо одавде узношене деценијама, у монашком животу са овдашњим сестринством.

Сабирао нас је (Ава Јустин) онда својим поукама и молитвама, а то чини још више сада, када се преставио Господу и када га је Црква пројавила као светог- казао је ваљевски архијереј, благодарећи браћи архијерејима што су дошли у Ћелије из разних крајева света да узнесу молитве са верним народом из православних земаља у којима се поштује име Преподобног Аве Јустина.
Сви заједно чинимо једно тело, једну Цркву и Свети Ава (Јустин) нас надахњује и руководи у овим тешким данима. Да прославимо достојно овај велики дан и да се у радости духовној и весељу сабирамо и на Благовести, и на овај дан и у остале дане у ћелијској светињи- порука је Владике Исихија принесена у радости недељног дана, ове године умноженој радошћу прослављања богомудрог проповедника и сведока јеванђељске науке.
Празнична свечаност је заокружена у манастирској трпезарији, где је ћелијско сестринство угостило све сабране.

Ј. Ј.

Свакодневне Литургије ове седмице, закључно са суботом 20. јуном 2026. године, служе се у Храму Светог Георгија у Новом насељу,са почетком у 7 и 30 часова, и Манастиру Лелић са почетком у 7 часова.