Месец: јун 2025.

„Христос је ученике бирао по њиховом чистом срцу“, истакао је ђакон Милан Јанковић у литургијској проповеди у недељу 22. јуна у Саборном Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву. Беседник је тумачио јеванђељску причу у којој Господ позива апостоле да буду ловци људи. Напоменуо је притом да ученици Христови нису били академици, већ прости рибари који су искрено кренули за Христом. „Данашњем човеку недостаје искреност, јер већина данас калкулише, вага, све гледа кроз рачуницу“, додао је ђакон, закључивши да љубав све оплемењује, те да смо сви позвани да следимо Господа. Светом Литургијом у катедралној светињи началствовао je старешина – протојереј Драган Јаковљевић, саслуживало је братство уз појање певнице, а у молитвеном присуству веома великог броја верника.

Свештенство убског Храма Христа Спаситеља служиће у суботу 28. јуна на Видовдан свету тајну јелеосвећења са почетком у 18 часова.

Ове недеље свако јутро Света Литургија се служи у Манастиру Лелић од 7 сати и у Храму Светог Георгија у Новом насељу од 7:30 часова. Изузетак је субота 28. јун, празник Видовдан, када ће Света Литургија у Лелићу почети у 8:30 часова, а у ваљевским црквама у 9 сати.

У Недељу другу по Духовима, 22. јуна, на Светој Литургији у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, беседио је протонамесник Томислав Алимпић, који је тумачио јеванђељску причу у којој Господ позива апостоле да буду ловци људи, односно да оставе свој пређашњи живот, крену за Њим, те да оно што усвоје и прихвате од Њега, деле са другима. Својом безазленошћу апостоли су привукли људе. „Сваки човек има неку своју истину, сваки народ има неку своју истину и из тих различитости избијају мржња и ратови“, подвлачи отац Томислав, позивајући наше савременике да се угледају на своје свете претке, јер оно што су они чинили, радили су по заповестима Божјим.

Војници генерације „Јун 2025“ и кандидати за пријем у професионалну војну службу, њих 163 (135 мушкараца и 28 жена), данас су свечано положили заклетву у Касарни „Војвода Живојин Мишић“. Након интонирања државне химне, давање завета служења Војсци Србије и отаџбини у 2. центру за обуку честитао им је министар одбране у Влади Србије Братислав Гашић, истакавши да данашња свечаност потврђује да дух родољубља, части и одговорности није изгубио своју снагу, јер овакви тренуци подсећају да постоје вредности које су непролазне, идеали у које верују и данашње генерације младића и девојака, који су се добровољно ставили у службу заштите Србије.
– Драга децо, од данас више нисте само обични грађани. Постали сте војници, припадници снажне и уређене институције коју српски народ дубоко поштује и којој једнако тако верује. Ступајући у строј и облачећи униформу Војске Србије, ви сте постали огледало вредности које заступамо… Ви сте храбрији и одговорнији део своје генерације управо зато јер сте спремни да то докажете, а доказ који пружате јесте спремност да прихватите дисциплину, да савладате обуку која није лака, да учите како да одбраните себе и друге. Својим поступцима показујете да ваши суграђани, родитељи и пријатељи могу да се ослоне на вас – поручио је министар Гашић, упутивши захвалност у име државе и Министарства одбране родитељима војника за часно васпитање синова и кћери.
Свечаности полагања заклетве су присуствовали: заменик начелника Генералштаба Војске Србије, генерал- потпуковник Тиосав Јанковић, заменик команданта Команде за обуку, бригадни генерал Небојша Цветковић, припадници Војске Србије, начелник Колубарског округа Виктор Мићић, градоначелник Ваљева Лазар Гојковић, представници Министарства унутрашњих послова, Војске Србије, Безбедносно- информативне агенције, в. д. директора Холдинг компаније „Крушик“ Јованка Андрић, представници јавних установа, предузећа и медија, као и чланови породица и пријатељи војника. Част свечаности својим присуством је указао Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије, чиме је настављена традиција сарадње и међусобне подршке Војске Србије и Српске Православне Цркве.
Ј. Ј.

У среду, 18. јуна 2025. године, када Црква слави Светог свештеномученика Доротеја и Преподобног Петра Коришког, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим угостио је у Светоуспенском манастиру Митрополита зворничко-тузланског г. Фотија, Епископа ваљевског г. Исихија, Епископа шабачког г. Јеротеја и викарног Епископа јенопољског г. Никона.

Радост сусрета са браћом увек је неизмерна. Сусрет је протекао у угодној и братској атмосфери на духовну корист свима окупљенима.

Извор:https://www.eparhija-osjeckopoljskabaranjska.hr/

Његово Високопреосвештенство Митрополит шумадијски г. Јован је служио 17. јуна 2025. године у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу свету Литургију и помен блаженопочившем Епископу шумадијском др Сави (Вуковићу), а поводом двадесет четири године од његовог упокојења.

Митрополиту је саслуживало свештенство Епархије шумадијске. После читања јеванђељског зачала, беседио је протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић, ректор Богословије Светог Јована Златоустог:

„За нама је, браћо и сестре, један подужи период празника — најпре света Четрдесетница, па потом света Педесетница. У том периоду славили смо неколико празника који представљају саму срж наше вере. Пре свега, Васкрсење Господње, затим Његово Вазнесење, и најзад Силазак Светога Духа. Али оно што ми називамо празницима, често и не удубљујући се у сам појам, у ствари су догађаји из историје нашега спасења. То су конкретни догађаји које славимо као празнике, јер су они камени међаши и, рекао бих, сами темељи нашег спасења. У том смислу, они јесу празници — не само зато што се тога дана не ради или што се обележавају свечаним богослужењем, већ зато што представљају велика дела Господња, дела учињена у конкретном историјском тренутку, ради нас и ради нашега спасења. Када само на тренутак размислимо колика је то љубав Божија, када је Он спреман на таква дела, остајемо задивљени. Ми, људи, врло често, чак ни према најближима и најдражима, нисмо спремни на велика дела. А са друге стране, верујемо у Бога који је увек спреман на апсолутна дела љубави. А љубав се најјасније показује у нештедењу себе. Онај који штеди себе, тај у суштини поручује да не воли — или бар да не воли довољно. Господ нам је оставио управо супротан пример: да себе није штедео ни до смрти, и то — смрти на крсту. Син Божији постаје ради нас проклетство, како каже апостол Павле, само да би нас спасао. Толико је био спреман да се жртвује, да силази чак и у ад. То је апсолутна љубав, која иде све до апсолутне жртве. Зато ми и славимо велика дела Господња. Као што смо и у данашњем Јеванђељу чули — „по плодовима њиховим познаћете их“. И то се не односи само на људске плодове. Можемо говорити и о Божијим плодовима — о Божијим делима — јер од њих све почиње. Из великих дела Божијих произилазе и дела људска. Они који су прихватили Божије откривење, постају спремни и способни за велика дела. И постају спремни да положе живот свој, ако затреба, у оном тренутку када је то неопходно, али пре свега — спремни су да не штеде себе. И управо је то критеријум који човека чини великим. Где год видимо да је човек потпуно предан, да не штеди себе, да не мисли само на себе — ту је сигурно љубав. Ту је сигурно и благослов Божији. А супротно томе, где видимо комфор, самољубље и неспремност да се жртвујемо — ту нема благослова Божијег. Реч Божија је врло јасна: „Ко хоће да сачува живот свој, изгубиће га.“ То је онај став — тешко ми је, не могу, нећу, зашто баш ја — који нас доводи у положај да нисмо спремни ништа да учинимо за другога. А то је управо критеријум по коме се мере велика дела у историји. А како почињу та велика дела? Управо ових дана започиње дело Цркве. Након што смо прославили Силазак Светога Духа, одмах следећег дана почиње живот Цркве у овоме свету. А тај живот почиње постом. Почиње уздржањем. Почиње показивањем љубави и према Богу, и према ближњем. И у том великом низу, који траје већ двадесет векова, налазе се велики људи и велика дела — знана и незнана. То је непрекинуто коло апостола, мученика, епископа, свештеника, исповедника и свих оних који су у свом животу показали етос жртве. У том низу налази се и Блаженопочивши Владика Сава, чијег се спомена данас сећамо. За многе је он изгледао господствено, можда и недоступно. Али то је била велика неистина. Сви ми који смо га ближе познавали, знали смо да је он унутарње био веома аскетски настројен човек. И он припада том истом низу великих људи који су својим животом стварали велика дела, не штедећи себе, показујући велику љубав према Цркви Божијој. Господ је заиста благословио епархију шумадијску, која већ седамдесетак година постоји, са тројицом епископа који су сви имали заједничку црту — да себе нису штедели. Сећајући се данас владике Саве, сви ми, и они који су га познавали и они који га нису, молимо Господа да му дарује Царство Небеско. Да његова дела покаже као дела љубави, а њега да упокоји тамо где нема више ни бола, ни уздисаја, него где је живот вечни — у наручју Авраамовом. Бог да га прости!”

По завршеном помену, Митрополит шумадијски Господин Јован је рекао:

„Нека је вечан спомен међу нама, и Бог да прости душу нашег владике Саве. Данас смо се молили за њега, да Господ душу његову настани тамо где праведници почивају. О владици Сави је дивно говорио отац Зоран, а ми се молимо и верујемо да је Господ њега сместио у Царство Небеско. Верујем у то, јер, колико сам га познавао, мото његовог живота био је управо она јеванђељска реч: „Иштите најпре Царство Божије и правду његову, а све остало ће вам се додати.“ У то је дубоко веровао владика Сава, и тако је живео. Хоћу да вам изнесем један детаљ који то потврђује: владика Сава је живео на земљи, ходао међу нама, али је увек мислио на то да ће једнога дана напустити овај свет. То је најбоље показао, браћо и сестре, драги свештеници, на последњем заседању Светог Архијерејског Сабора, када је Сабор одлучио да га одликује Орденом Светог Саве. Тада је изговорио кратку, али дубоку беседу, која је била поука за све нас. Искрено говорећи, нисмо ни слутили да се он том беседом опрашта од нас. Између осталог, тада је рекао да је у свом животу добио многа и разна одликовања, али да му је највеће одликовање управо оно које му је доделила његова Црква — Црква за коју је живео и радио. Желећи да подсети и себе и нас, епископе, владика Сава је тада рекао: „Када одем с овога света, знам да ме Господ неће питати: Саво, шта си урадио и колико си урадио, јер то Бог зна. Али знам да ће ме једно питати: Саво, шта ниси урадио, а требао си да урадиш?“ Нека и ова мисао владике Саве буде свима нама на поуку и на пример. Да се сећамо: Господ нас неће питати само шта смо урадили, јер Он све зна, него ће нас питати шта нисмо урадили, а били смо дужни да учинимо. Нека је вечан спомен ВладиКи Сави и Бог да му душу прости!”

Извор:https://spc.rs/sr/news/aktuelno//14260.molitveno-secanje-na-episkopa-sumadijskog-savu-vukovica.html

У недељу 1. по Духовима ‒ Свих Светих, 15. јуна 2025.године у парохијском дому старешина Храма Светог Оца Николаја у Рабровици, протонамесник Невен Лукић, одржао је четрдесетдруго по реду предавање у оквиру „Веронауке за одрасле“.Тема овога предавања је била „Вазнесење Господње и Педесетница“. На самом почетку предавања свештеник Невен Лукић је у кратким цртама подсетио присутне о ономе што је била тема претходног окупљања- да је хришћанство Црква, а не религија. У наставку, предавач је говорио о Вазнесењу и Педесетници као суштинским догађајима Христовог Домостроја спасења на основу Светога Писма, као и на основу дела Светих Отаца Цркве, а потом је говорио и о наступајућем „Апостолском посту“ као и о смислу и занчају хришћанског поста уопште. Предавању је присуствало преко 15 парохијана рабровичких. Након предавања су сви присутни остали на трпези љубави, коју је приредио старешина храма са својим парохијанима.
Следеће предавање је предвиђено да буде одржано почетком септембра, после летње паузе. Овим путем би позвали парохијане прве и друге рабровичке парохије, као и све људе добре воље да дођу на предавање, јер је поучавање у вери народа Божијег насушна потреба за изградњу како њих самих, тако и Тела Христовог тј. Цркве.

У Недељу другу по Духовима, 22. јуна 2025. године, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије служиће Свету Архијерејску Литургију у Храму Покрова Пресвете Богородице. Литургија почиње у 9 часова.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије се састао се данас, 17. јуна 2025. године, у Патријаршијском двору у Београду са Његовом Екселенцијом амбасадором Уједињеног Краљевства Едвардом Фергусоном.

Амбасадор Фергусон је захвалио Његовој Светости на издвојеном времену за састанак и истакао значај повратка Међурелигијског већа у Босни и Херцеговини у свој пуни састав. Светејши Патријарх је истакао да је начелан и непромењив став Српске Православне Цркве да подржава све иницијативе и делатности усмерене ка изградњи мира међу људима и народима на нашим просторима.

Саговорници су се осврнули и на сарадњу Цркве Енглеске и Српске Православне Цркве која има дугу традицију међусобног поштовања о којој је посебно сведочио Свети владика Николај Велимировић.

Састанку Патријарха Порфирија и амбасадора Фергусона присуствовали су: г. Вилијам Хопкинсон, шеф политичког одељења Британске амбасаде; г. Срђан Глигоријевић, политички саветник у овој амбасади; протојереј Ђорђе Стојисављевић, шеф Кабинета Патријарха српског; и гђа Оливера Јовановић, главни и одговорни уредник Православља, новина Српске Патријаршије.