Месец: октобар 2025.

Празник Свете Петке, жене која је, према речима Преподобног Јустина, дописала јеванђеље, прослављен је у Манастиру Ћелије, Светом Литургијом коју је служио јереј др Душан Ђаковић. Освештани су и славски дарови, с обзиром да Преподобну Параскеву као своју заштитницу прослављају сарадници светиње. „Света Петка је цео живот себе припремала молитвама, трудовима, добрим делима“, рекао је отац Душан, додајући да је цео наш живот служење. Обраћајући се сарадницима који са много љубави и труда помажу у манастиру, каже да они узимају Господа са собом, приносећи се неуморно и беспоштедно. „Света Петка је велика утеха за нас раслабљене, ушушкане, лење и заробљене у сопственом комфору“, подвукао је беседник, закључивши да сараднице трпе и неправедну критику, која их исцељује и исправља им кичму.

„Света Петка нас учи и показује нам како да будемо међу мудрим, а не лудим девојкама, и како да свој живот усмеримо Христу“, Епископ Исихије.

      „Света Петка је једна од најљубљенијих светитељки, заштитница жена, мајки и женских занимања, али и целог нашег рода“, рекао је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије на Светој Архијерејској Литургији, 27. октобра, на празник Преподобне мати Параскеве – Свете Петке, небеске заштитнице Православне народне хришћанске заједнице при Храму Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског Чудотворца у Причевићу, у подгорском намесништву. Традиционално, молитвено се сабрало више стотина верника, а у току Литургије ваљевски архијереј је дугогодишњег вероучитеља, ђакона Милована Стевановића, рукоположио у свештени чин јереја, пожелевши му да свима буде узор. Празновање Свете Петке у Причевићу почело је у навечерје славе, 26. октобра, служењем вечерњег богослужења са петохлебницом и славском трпезом у продужетку.

Владика ваљевски Исихије, први пут откако је постао ваљевски архијереј, предводио је литургијско сабрање у Причевићу, уз саслужење свештенослужитеља шабачке и ваљевске епархије. Појала је певница, а јеванђељску причу о десет мудрих и лудих девојака вернцима је приближио Преосвећени Владика, поручивши им да буду милосрдни, благи и добри једни према другима – што све заједно чини врхунац уважавања и жртве за ближњег. „Потрудимо се да задобијамо благодат – постом, молитвом добрим делима, љубављу према Богу и ближњима. То је уље које ћемо добити и њиме одржавамо пламен Божји у себи“, рекао је Владика, додавши да је Света Петка пример мудре девојке, те да нико од нас не може да замисли колико је добрих дела она учинила.

У току Свете Литургије Владика Исихије је дугогодишњег вероучитеља, ђакона Милована Стевановића, рукоположио у свештени чин јереја, пожелевши му да предано служи Богу и народу и да буде узор свима. По освећењу славских дарова, Преосвећени Епископ је честитао славу братству и свим сабраним верницима празник, подвукавши да је Света Петка једна од најљубљенијих светитељки, заштитница жена, мајки и женских занимања, али и целог нашег рода. „Она нас учи и показује нам како да будемо међу мудрим, а не лудим девојкама и како да свој живот усмеримо Христу“, додао је Владика по Светој Литургији, после које је приређена славска трпеза, трудом домаћина, парохијана и пароха – јереја Радомира Вићентијевића.

Празновање Свете Петке у Причевићу почело је у навечерје славе, 26. октобра, служењем вечерњег богослужења са петохлебницом и славском трпезом у продужетку. Протојереј-ставрофор Драган Алексић је началствовао вечерњим, а о историји богомољачких покрета и о кључној улози Светог Николаја Српског у њиховој афирмацији, беседио је умировљени протојереј-ставрофор Гроздан Гајић, истакавши да се због сваке човекове душе зидају храмови. „Свака црква је наша задужбина“, рекао је прота Гроздан, поучивши вернике да не говоре да „без невоље нема богомоље“, него „са вољом да буду богомоље“.

Навечерје и дан славе Православне народне хришћанске заједнице у Причевићу јесу дани када се највећи број садашњих и бивших парохијана сабере око цркве у Причевићу. У питању је једно од најстаријих братстава у Епархији, основано између Два светска рата, са благословом и уз учешће Светог Николаја Српског.

Протонамесник Дарко Ђурђевић, архијерејски намесник ваљевски други, началствовао је Светом Литургијом у Храму Покрова Пресвете Богородице у недељу ХХ по Духовима. Саслуживало му је свештенство цркве, уз појање певнице, а у молитвеном присуству верника, којима је отац Дарко тумачио потресну причу о васкрсењу сина наинске удовице. „Син Божји жели да васкрсне људе и ту могућност жели да остави свима“, рекао је беседник, додавши да нас вера у васкрсење држи у овом суровом свету.

Протојереј Александар Гајић началствовао је Светом Литургијом на празник Преподобне мати Параскеве – Свете Петке, у Храму Светог Георгија Победоносца у Новом насељу. Појала је певница у молитвеном присуству великог броја верника, којима је о подвизима и небројеним чудима Свете Петке беседио јереј Мија Бојиновић. „Није светитељ тај који исцељује, већ нам Бог кроз светитеља дарује исцељење“, подвукао је отац Мија, који је поучио вернике да им је једина нада Бог. „И Света Петка је доказ да Бог даје утеху и веру, али нема тога без нашег труда“, истакао је беседник, додајући да нема молитве која ће аутоматски решити наше проблеме без нашег ангажовања.

Ове недеље, свако јутро од 7:30 часова служи се Света Литургија у Храму Светог Георгија у Новом насељу и од 7 сати у Манастиру Лелић. Изузетак је петак 31. октобар, празници Светог апостола Луке и Светог Петра Цетињског, када ће Света Литургија у ваљевским црквама почети 9, а у Лелићу у 8:30 сати.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао 26. октобра 2025. године светом архијерејском Литургијом у цркви Светог Василија Острошког на Бежанијској коси.

Том приликом Светејши Патријарх Порфирије је рукоположио ђакона др Владана Таталовића, професора Православног богословског факултета Универзитета у Београду, у свештени чин јереја. Такође, Патријарх је одликовао свештеника Предрага Тимотијевића чином протојереја.

Светејшем Патријарху су саслуживали преосвећена господа епископи шабачки Јеротеј, ваљевски Исихије, марчански Сава и јенопољски Никон, уз молитвено учешће високопреосвећене господе митрополита бачког Иринеја и будимљанско-никшићког Методија.

Саслуживали су и високопреподобни архимандрити сланачки Стефан и ковиљски Харитон; јереј др Србољуб Убипариповић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Београду; протојереј Предраг Тимотијевић; јереј Мирослав Чолаковић; протонамесник Богољуб Остојић; протођакони Драган Радић и Радомир Врућинић; као и ђакони Василије Перић и Момчило Димитријевић.

После читања светог Јеванђеља о васкрсењу сина удовице из града Наина (Лк 7,11-16), Патријарх Порфирије је беседио:

— Господ показује да смрт није последња наша станица и није последња реч у нашем постојању и нарочито то по премудрости, показује, потврђује и нама дарује кроз своје Васкрсење из мртвих, кроз победу над смрћу. Саздани смо, дакле, за пуноћу, за живот, за лепоту, за вечност и та вечност, живот и лепота јесу дар Божји. Једноставан је одговор и једноставна је порука ове приче, као и порука читавог Јеванђеља, а то је да заједница са Богом нас чини да смо овде и сада, у Цркви Његовој, али наравно и у будућем веку, који је присутан кроз Цркву, кроз свету Литургију, у пуноћи. Не треба много, довољно је да верујемо. А кад то кажем, довољно је да верујемо, знам да ће онда вера обликовати наш живот.

Извор: СПЦ.РС

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је беседио вечерас, 24. октобра 2025. године, на свечаној академији у Центру за културу у Новом Пазару коју је поводом великог јубилеја Српске Православне Цркве – 850 година од рођења Светог Саве, првог Архиепископа српског, организовала Епархија рашко-призренска.

– Нема веће радости за једнога човека од те да се нађе у дому некога ко му је посебно драг и близак, да буде његов гост и наслађује се сусретом са њим. Ту радост, сигуран сам, осећамо вечерас и сви ми сабрани у овом дивном Божјем граду, древном и славном, овенчаном Расу, а данас Новом Пазару, ганути и загрљени авраамовским гостољубљем и братском љубављу свих вас, верног народа овог краја, на челу са Високопреосвећеним Митрополитом Теодосијем и часним оцима, монасима и монахињама који овде служе, живе и сеју реч Божју.

Пре свега, ми се радујемо што смо се окупили у земаљском завичају свима нама најдражег, најважнијег и најближег домаћина, нашег оца, пастира и учитеља – Светитеља Саве Немањића. Радујемо се што смо вечерас његови гости и још више –  што смо његов пород, заправо домаћи његови. Јер велика је част за једно дете када потиче од честитих родитеља и када од других чује похвалне речи о њима. А наш заједнички духовни родитељ, Свети Сава, већ осам столећа хваљен је и слављен и на небу и на земљи и од његовог духовног наслеђа сви ми живимо, крећемо се и јесмо.

Радост наша је додатно увећана и двоструким поводом нашег вечерашњег сабрања. Реч је, као што нам је свима познато, о великом јубилеју Цркве Светосавске – о прослави 850. годишњице од рођења њеног устројитеља и првог Архиепископа, Светог Саве, као и о сутрашњем освећењу храма њему посвећеном, који је подигнут у Дежеви, тј. у Мишчићима, у месту у којем је давне 1175. године угледао светлост дана и где је почео да стасава у правог човека Божјег, у духовног горостаса.

Упитаће можда неко: Црква познаје и слави само три рођендана – Христов, Богородичин и Светог Јована Крститеља, те откуда нама помисао да мењамо древне обичаје славећи рођење Светитеља Саве? На ово, са пуном сигурношћу можемо одговорити: Славећи рођендан Светитеља Саве, ми не славимо само телесно рођење једнога човека. Напротив, ми славимо духовно рођење читавог нашег народа и његов улазак у крило Христове Цркве Православне. То је отуда што смо ми, православни Срби, у Светом Сави и кроз Светог Саву спознали Христа, односно Он нас је, попут апостола Павла, у Христу родио Јеванђељем. Из тог разлога је Савин рођендан и наш свенародни рођендан, као што је и његово име постало синоним за српско православље – за светосавље.

Но, треба рећи и то, чудесна личност Светога Саве се није тек тако појавила у нашем народу. Бог који се о свему стара и све води на добро, почео је обраћати срца наших праотаца себи и приводити их вери хришћанској неколико векова пре Савиног рођења. Тако је учинио и са великим жупаном Стефаном Немањом, оцем Савиним, који је баш овде, у древној Петровој цркви, примио православно крштење и тако усмерио једанпут за свагда духовни ход свог народа, усмерио једанпут за свагда свој народ Христу , закону Божјем и вредностима јеванђељским.

Тим вредностима ми проверавамо  све остале вредности које нам стоје на путу и препознајемо да ли оне могу опстати и бити закон и правило нашег живота и ако то не могу – једноставно морају бити одбачене. Ове чињенице, а нарочито дивни храмови Божји, Петрова црква и Немањини Ђурђеви Ступови – богомоље из доба пре Светог Саве, најјасније сведоче о континуитету наше крштене историје, наше словесне историје, особито у овом благословеном крају као древном језгру српске средњевековне државе. Савина је, међутим, највећа заслуга у томе што је он, као наставак те благоверне лозе, благодаћу Божјом и својим трудом учинио да се она трајно прицепи Христу и да омеђена оквирима аутокефалне Српске Цркве доноси свој сочни род на радост и корист свим православним народима, заправо пуноћи Православне Цркве.

Плодови равноапостолног подвига Светитеља Саве расути су широм његове духовне градине – широм наше помесне Цркве, а она се протеже с краја на крај света. Ти плодови се броје милионима православних Срба у матици и расејању који се труде да не само очувају своју веру и свој идентитет, него да живе својом вером и да живе својим идентитетом, да буду достојна деца свог великог родитеља. Поред њих, живих храмова Духа Светог, ту су храмови које је наш народ вековима подизао, а и данас то чини, сведочећи исконску и једину праву човекову потребу – потребу да се веже за небо, за вечност, за Христа и да све што је историјско буде утемељено опет на небу, на вечности, на Христу.

Ту потребу сте посведочили и сви ви који сте учествовали у благословеном подвигу изградње храма који носи и прославља име Светог Саве, подигнутог у Дежеви, који ћемо, ако Бог да, сутра осветити. Овом светињом ви сте принели мало уздарје свом великом оцу и земљаку и то не само у своје име, него у име васцелог нашег рода, не само садашњих поколења, него и свих претходних, али и потоњих. Ту вашу љубав и жртву Свети Сава ће, сигуран сам, очински примити и за њу свима стоструко узвратити.

Задужбинарство је добро и потребно, али више од свега Свети Сава као наш духовни отац, као отац своје духовне деце, највише жели да будемо Христови, а то значи да сви једно будемо. Он жели стога разумевање међу нама, међусобну слогу, једнодушност – једном речју христолику љубав. То су најлепша уздарја која родитељ може да прими од своје деце. Насупрот томе, неспоразуми, поделе, сукоби и мржња – стања и осећања која у последње време све више потресају наш народ и наше друштво у целини – сигуран сам и верујем, дубоко боле и вређају родитељску љубав Светитеља Саве и прете да нас лише његовог благослова, његове заштите и његовог заступања пред Богом.

Зато, као његов смерни наследник и предстојатељ Цркве Светосавске, позивам из овога места, из овог благословеног града у којем се вековима сведочи да је различитост богатство, а не повод за сукобе, да се сви, од малих до великих, помолимо да Господ свима нама да мир и радост, љубав и разумевање једних према другима, али да и читавом нашем народу, где год да се налази, ниспошаље свој благослов, мир, радост и јединство и да заиста сви једно будемо у вери, у врлини и у добру, једнако онако како нас је учио и на шта нас позива Свети Сава.

Он је поставио крстолику заповест Христову у центар свог бића, али и у центар свог народа, у центар нашег народа – заповест о љубави читавим својим постојањем према Богу и према ближњем. Та и таква љубав на делу, у пракси, може учинити да и ми чинимо оно што је чинио Свети Сава, који је, као човек Христов, учинивши од свог народа једно, градио мостове и са другим народима и са другим верама. Био је гост и код калифа у Багдаду, и код султана у Египту, и код многих црквених и политичких достојанственика на Западу и сви су га заволели, јер су у њему препознали Истину, препознали су Христа, а кроз њега су заволели и упознали и његов народ.

Тај и такав дух јесте нешто што нас чини православним Србима, а то смо као Црква и овде, у овом граду, у овом крају, у овој Епархији, сведочили, сведочимо и сведочићемо. Сведочићемо чињеницу да је сваки човек икона Божја и да је свако позван и створен да буде наш ближњи. А да ли ће бити зависи од нас, зависи да ли смо Савини и да ли смо Христови.

Стога се молимо: Свети оче наш Саво, немој нас изоставити из молитава твојих Христу Богочовеку и Спаситељу свих људи, јер смо охладнели у вери, у нади и у љубави, јер смо се отуђили од Бога, од тебе, од ближњих и од нас самих, јер тумарамо овим земаљским путевима тражећи хлеб небески на њивама глади. Зато ти усрдно припадамо и коленопреклоно вапијемо: Узми нас за руку и врати у Христово наручје, у загрљај ближњег, у своје освештано сопство, како бисмо попут тебе били љубљена чеда Божја и пријатељи сваког човека и сваког народа. Амин.

***

Многобројној публици и гостима – међу којима су били високопреосвећена и преосвећена господа архијереји: жички Јустин, шумадијски Јован, милешевски Атанасије, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, тимочки Иларион, нишки Арсеније, захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, бихаћко-петровачки Сергије, ваљевски Исихије, шабачки Јеротеј и викарни мохачки Дамаскин; као и г. Дејан Вук Станковић, министар просвете; г. Драган Гламочић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде; г. Ненад Поповић, министар без портфеља; др Владимир Рогановић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама – обратио се и г. Никола Селаковић, министар културе.

У другом делу свечане академије посвећене животу и делу Светог Саве, изведен је пригодан духовни, уметнички и историјски програм. Поред наступа певачке групе Рашанке и КУД Венац из Грачанице, присутни су могли да погледају и спот у продукцији Министарства културе у којем су малишани говорили о Светом Сави.

Вечерашња свечана академија у Новом Пазару је први део прославе овогодишњег великог светосавског јубилеја. Празновање се наставља сутра ујутру, 25. октобра 2025. године, у Дежеви, родном месту Светог Саве. У новоподигнутом Светосавском храму чин великог освећења храма и свету Литургију са почетком у 8.30 часова служиће Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије заједно са архијерејима, свештенством, монаштвом и верним народом Српске Православне Цркве.

У недељу ХХ по Духовима Свету Литургију у Храму Спаљивања моштију сВетог Саве у Дупљају служио је протонамесник Невен Лукић, који је истакао да је Литургија најважнији догађај у животу сваког хришћанина и да Христос жели да се сјединимо са Њим, а то чинимо једењем Тела и крви Његове – светим причешћем.

Протојереј Горан Анђелић, старешина Храма Светог Георгија Победоносца, началствовао је Светом Литургијом у овој светињи, у недељу ХХ по Духовима, 26. октобра. О васкрсењу сина наинске удовице беседио је ђакон Александар Панић, подвукавши да је Господ створио човека за вечност, а види човека да лежи у сандуку. Господ се сажалио на мајку која је изгубила сина и доживела највећи могући бол и рекао јој да не плаче. „Смрт није природно стање и није својствено човеку“, рекао је беседник, додавши да Господ враћа момку живот који седа и наставља да говори. „Господ поново даје дете мајци као најлепши дар, као дар коме се радују сви родитељи који добију дете“, истакао је ђакон Александар, закључивши да је живот вечнo познање Свете Тројице. Додао је и да се сећамо Отаца Седмог васељенског сабора, захваљујући којима поштујемо иконе.

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије служиће у понедељак, 27. октобра, на празник Преподобне мати Параскеве – Свете Петке, Свету Архијерејску Литургију у Храму Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског Чудотворца у Причевићу, са почетком у 9 сати. Свету Петку као своју славу прославља Православна народна хришћанска заједница при тој светињи.

Јереј Радомир Вићентијевић, парох и старешина цркве у Причевићу, додаје да се вечерње са петохлебницом служи у недељу 26. септембра у 18 часова, а да и ове године очекује велики број верника, с обзиром да је братствена слава дан када највише њих дођу. Парохији припадају пет села: Причевић, Беомужевић, Балиновић, Тупанци и Мајиновић. У питању је једна од старијих светиња Епархије, која ће за три године прославити велики јубилеј – 200 година постојања.