Месец: октобар 2025.

Храм Преподобне мати Параскеве – Свете Петке у Црвеној Јабуци, надомак Уба, прославиће своју славу празничним бденијем у недељу 26. октобра са почетком у 18 часова и Светом Литургијом на дан празника, 27. октобра, од 9 сати, потврдио је протојереј Станиша Ђокић, парох убски и настојатељ светиње. „Света Петка је наш ланац, веза са Богом и Царством Небеским“, каже отац Станиша, додајући да јој увек приступамо са искреном молитвом и покајањем. „Чисто срце Господ жели“, закључује отац Станиша, који позива верника на сабрање у светињу коју је 2010. године освештао блажене успомене Епископ Милутин.

Крстоносни град Шабац, у периоду од Свете Петке 1944. до Ђурђевдана 1945. године, вечности је завештао око три хиљаде мученика Шапчана, али и житеља околних села и градова, пострадалих од комунистичке руке на Савском мосту и другим шабачким стратиштима.

Поводом осамдесет година од трагичног страдања шабачких новомученика, Епархија шабачка организује низ духовних и културних догађаја. Дани сећања започињу светом заупокојеном Литургијом која ће бити служена 25. октобра 2025. године, са почетком у 8 часова, у спомен цркви Свете Петке у Шапцу, подигнутој поред Старог железничког моста.

Истог дана, са почетком у 12 часова, у Саборном храму у Шапцу биће служен парастос пострадалима на Савском мосту.

Сутрадан, 26. октобра 2025. године, са почетком у 19 часова, у Народном позоришту у Шапцу биће одржана академија сећања на којој ће беседити Преосвећени Епископ шабачки г. Јеротеј. По беседи ће, као апотеоза свечане академије сећања, уследити драмски приказ Кандило за мученике.

Тим поводом, гост емисије Поподне на Радију Слово љубве био је један од организатора овог догађаја, г. Душан Стокановић, управника Информативно-издавачке установе Српске Православне Цркве и главни и одговорни уредник ТВ Храм и Радија Слово љубве, који је истакао да је академија сећања прва културна манифестација и уметнички проговор о послератним страдањима српског народа и невиним жртвама комунистичког терора. Као сценариста академије, г. Стокановић је истакао потенцијал да овакав тип манифестација у будућности проклија и у другим градовима наше земље као семе једне нове културе сећања и саборни одговор на молитве које Господу за нас непрестано узносе сви српски новомученици.

Разговор који су са гостом водиле Наталија Лисинац и Ана Мијаловић у емисији Поподне Радија Слово љубве можете преслушати ОВДЕ.

Повезана вест: Осамдесет година од страдања шабачких новомученика на Савском мосту

Извор: https://spc.rs/sr/news/aktuelno//15002.prva-kulturna-i-umetnicka-manifestacija-u-znak-secanja-na-nevine-zrtve-komunistickog-terora-.html

Коло српских сестара у Обреновцу увелико се припрема да прослави своју заштитницу – Свету Петку. Света Литургија ће у понедељак 27. октобра, почети у 9 сати у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу. Рената Марковић, председница Кола, каже да је тридесетак сестара ангажовано на спремању славе, свака има своје задужење и свака ће се потрудити да угости све који дођу. Велики број хуманитарних акција и базара је иза њих. Тако су и ове године, уочи славе, помогле са тридесет пакета исто толико породица, скупљале су средства за лечење једне њихове оболеле чланице, а почетком децембра почињу и велику, традиционалну, Божићну акцију.

Православна народна хришћанска заједница при Храму Преноса моштију Светог Николаја Мирликијског Чудотворца у Рабровици прославиће своју славу, празник Преподобне мати Параскеве – Свете Петке, литургијским сабрањем у понедељак 27. октобра, са почетком у 8 сати. На славу позива протојереј Зоран Симић, духовник братства.

Светом Литургијом 19. октобра, у 19. недељу по Духовима и на празник Светог апостола Томе – Томиндан, у Храму Вазнесења Господњег на Убу, началствовао је протојереј-ставрофор Небојша Миливојевић, архијерејски намесник тамнавски. Отац Небојша је и беседио, тумачећи јеванђељску причу о савршеној љубави, оличеној у љубљењу непријатеља. „Свето јеванђеље нас учи да немамо непријатеље, да у нашим срцима нема места за њих“, истиче беседник, додајући да љубављу и молитвом покушамо да придобимо оне који имају нешто против нас. Прота се осврнуо и на Светог апостола Тому, који је од првог до последњег дана био са Христом, али коме је била потребна и додатна потврда да је Господ васкрсао, пошто није био ту када се Христос јавио ученицима својим. „Тома није био неверан, него је уверио нас“, закључио је отац Небојша, честитајући славу свечарима.

У недељу деветнаесту по Духовима, на празник Светог апостола Томе, у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, после прочитаног јеванђеља, беседио је протонамесник Срећко Живановић, рекавши: „…у овом свету, у којем живимо, веома је важно да знамо, да реч Христова, није преобразила свет, тако што је носила мач, већ љубав, која је такође исијавала из Божијих угодника…“ Истакао је да је важно да наш живот буде у складу са јеванђељем, а то је да љубимо све, без изузетка, чак и непријатеље. Отац Срећко примећује да је то парадоксално, да је нама људима то несхватљиво, али први хришћани су живели тако, што поткрепљује и примером Светог Стефана, првог мученика Христовог. Подвлачи и колико је важно чинити добра дела, јер се њима задобија плата на Небесима.

Протојереј-ставрофор Драгомир Јовановић началствовао је Светом Литургијом 19. октобра у Саборном Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву. О савршеној љубави оличеној у милосрђу и вољењу непријатеља наших беседио је ђакон Радован Радивојевић, истакавши да се човек лако веже за оне који му пружају љубав, али се не мири са онима који му чине неправду. „Истинска љубав је без користи, она је дар која се даје без мере“, нагласио је беседник, подвукавши да љубав препорођеног и новог човека, Христос не препоручује, него наређује и заповеда такву љубав.

У другом делу беседе ђакон Радован је пажњу посветио Светом апостолу Томи, рекавши да је Тома живо осетио Бога, те је постао сведок Бога у свим људима, јер његов пут сумње јесте пут сваког хришћанина.

Предавачи на овогодишњем Симпосиону који је у славу и част Светог Николаја Српског одржан 18. октобра у Ваљеву, кажу да су благодарни на позиву Епархији ваљевској да учествују, те да су овакви скупови веома важни како би се и на овај начин проговорило о безвременим делу и личности Лелићког Златоуста. „Сваки наш прилог јесте цигла у грађењу куће (житија) Светог Николаја“, каже ђакон др Ивица Чаировић, професор Православног богословског факултета у Београду, док протођакон Радомир Врућинић, ректор Београдске богословије, истиче да су овакви скупови и прилика да се научи нешто ново. Протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого, декан Богословског факултета у Фочи, додаје да је Симпосион испунио сва његова очекивања, док протођакон др Драган Радић, професор Богословског факултета у Београду, закључује да је овај догађај још једна прилика да лик и дело Светог Николаја буду доступни и људима који нису у Цркви.

О апостолу Томи, који је много волео Господа, и коме је било потребно додатно уверавање у живог Бога, у недељу 19. октобра, у Храму Светог Георгија у Новом насељу, беседио је јереј Мија Бојиновић. Тома је, мисионарећи, стигао чак до Индије. Чинио је добра дела, а много је и страдао за Господа. Томини подвизи се надовезују на свето јеванђеље о савршеној љубави, о чему је такође говорио отац Мија. „Не смемо да дозволимо да зло око нас победи добро у нама“, подвукао је отац Мија, нагласивши да је Бог са нама, ако следимо Његов пут. „Једино што је константа јесте да Бог постоји, веровали ми у Њега или не“, рекао је беседник, закључивши да треба да помогнемо једни другима, а не да човека који је болан, гурамо у још већу провалију.

Светом Литургијом је началствовао протојереј Ненад Јездић.

Недеља 19. по Духовима и празник Светог апостола Томе прослављени су 19. октобра литургијским сабрањем које је у Храму Покрова Пресвете Богородице предводио протојереј Зоран Павловић. „Господ наш нам каже да љубимо непријатеље своје“, рекао је отац Зоран, тумачећи јеванђељску причу о савршеној љубави. „Хришћанска љубав почиње онда када нас кошта, када волимо оне који нас не воле, када волимо оне који нас повређују и газе“, истиче беседник и подвлачи да је љубав жртва. „Ко љуби када је одбијен и повређен, тај љуби Христа“. „Ако хоћемо да будемо истински хришћани, морамо да подражавамо Христа, да живимо као Он“, закључио је отац Зоран.