Месец: март 2026.

Господ мало од нас тражи, али нам много даје, и то много више него што ми заслужујемо. Ми приносимо молитву, Он нам опрашта, беседио је протојереј-ставрофор Будимир Стевановић, парох у Пецкој, на Пређеосвећеној Литургији у Храму Рођења Пресвете Богородице у Новацима, којом је началствовао протојереј Милан Ристивојчевић, уз саслуживање више свештенослужитеља, појање певнице и молитвено присуство више верника. По Литургији, свештенство Архијерејског намесништва тамнавског је приступило Светој тајни исповести.

Поред сагледавања грехова, у данима поста потребно је и искрено покајање ради очишћења од греха и спасења душа. Дане поста Црква је управо ради тог очишћења одредила, али и ради оздрављења, приближавања Богу и сједињења са Њим, поука је протојереја-ставрофора Будимира Стевановића, упућена браћи свештеницима и верном народу на литургијском сабрању у једној од најстаријих (подигнута 1857) и најлепших светиња Ваљевске епархије, споменику културе од великог значаја.

Признање грехова је први корак ка спасењу, јер греси су оно што душу оптерећује и од Господа удаљава, напоменуо је прота Стевановић. Господ, будући извор љубави и милосрђа, жели да се сви спасу од греха, имајући само покајање као услов благодати опроштаја и исцељења.

• Бог је Тај који чини да наша душа буде боља, од снега чистија, али само под једним условом- да наше покајање буде прожето жељом да више не грешимо. Господ мало од нас тражи, али нам много даје, и то много више него што ми заслужујемо. Ми приносимо молитву, Он нам опрашта у нашој молби, уз кајање и завештање да нећемо више грешити- поучио је прота Стевановић, повукавши паралелу жеље Господње за очишћењем душе, како би човека примио к себи, и човековог осећаја пријатности када се нађе у друштву чистих и лепо одевених људи.
• Бог тражи од нас да се очистимо и тако чисти да Му приђемо. Грешан човек скида са себе грех као прљаву одећу. Бог га прима и радује се сваком покајнику. Сједињујемо се са Богом ако смо чисти. Ако смо покајани, постаћемо душом стан Бога живога. Човеку предстоји, браћо и сестре, велика борба против греха и зла. Немоћан је да борбу успешно оконча по својој слабости. Једини који може да нам помогне јесте Бог и Он то хоће, да сви дођемо у заједницу са Њим- поручио је протојереј- ставрофор Будуимир Стевановић, позвавши сабране да држе подвиг поста и узносе молитве како би остварили заједницу са Богом овде на земљи.

На крају богослужења, браћу свештенике и верни народ је поздравио протојереј Милан Ристивојчевић.

Свету тајну исповести, по благослову Епископа ваљевског г. Исихија, извршили су архимандрит Михаило, старешина манастира Јовања, и игуман Георгије, старешина манастира Лелић. Сабрање је заокружено братским састанком.

Ј. Ј.

У другу недељу Великог поста, посвећену Светом Григорију Палами, у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу беседио је јереј Александар Петровић, тумачећи јеванђељску причу о исцељењу одузетога. Он је подсетио вернике да Господ долази управо тамо где је човек рањен грехом, јер донеси спасење и живот.

„Он је тамо где је грех, јер је дошао да порази грех и дарује живот људима. Господ, када је узео нашу људску природу, заоденуо се смирењем, и зато га можемо видети само са вером и великим смирењем“, истакао је отац Александар.

Говорећи о јеванђељском догађају, нагласио је и његово духовно значење: „Четворица који носе одузетога могу да представљају четворицу јеванђелиста, јер нас управо Јеванђеље доводи до Христа.“

Отац Александар је подсетио и на учење Светог Григорија Паламе, истичући да је човек позван на духовни труд: „Наше тело је храм Духа Светога и зато смо позвани да обрађујемо њиву своје душе, чистећи ум од нечистота и саблазни које нам свет непрестано нуди.“

У Недељу другу поста – пачисту, која је посвећена  и Св. Григорију Палами, евхаристијским сабрањем у убском храму началствовао је јереј Милош Станојевић. „Благодат Божија је та која нас спасава, а ми треба да се трудимо“, рекао је беседник, нагласивши да је актуелна јеванђељска прича пример како се кроз упорност долази до Господа. „Данашње јеванђеље нам отвара врата а ми имамо слободу да прођемо кроз та врата и сјединимо се са Господом, или ћемо се оглушити о тај позив“, рекао је отац Милош.

У среду 11. марта 2026. године, са почетком у 19 часова, у свечаној сали Ваљевске гимназије биће одржана трибина „Гордост – капија раја“ у циклусу „Православље и млади“. Гост предавач је јереј др Сава Милин, професор Православног богословског факултета у Београду, а организатор трибине, са благословом Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, јесте Црквена општина при Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву.
Протонамесник Дејан Трипковић, уредник трибина, каже да са о. Савом Милиним почиње Великопосни циклус предавања које организује Епархија ваљевска, а да је ова тема веома важна, као и период Великог поста, у којем преиспитујемо себе и своје поступке.

Са благословима Митрополита крушевачког г. Давида и Епископа ваљевског г. Исихија, у Храму Покрова Пресвете Богородице на Расини, у Крушевцу, 8. марта, представљена је књига „Чудотворац“, протојереја-ставрофора Ненада Андрића. Претходно су  свештеници Јован Вуковић, Жељко Марковић и Ђорђе Милојковић, старешине крушевачких храмова – Покрова Пресвете Богородице, Цркве Лазарице и Саборног храма Светог Георгија; уз саслужење проте Ненада Андрића, служили акатист Светом Нектарију Егинском, у молитвеном присуству великог броја верника.

Након представљања књиге, верници су разговарали са оцем Ненадом о значају и чудима Светог Нектарија, упознајући се и са путовањима које Служба за поклоничка путовања Епархије ваљевске организује за Егину, а многи су понели књигу „Чудотворац“ у своје домове.

Епархија крушевачка угостила је оца Ненада на конаку и трпези љубави са свештенством и народом, исказујући велико поштовање према Епископу ваљевском г. Исихију, клиру и народу Епархије ваљевске.

„Коме Црква није мајка, ономе Бог није отац“, рекао је Кипријан Картагински. Овим речима започео је своју проповед 8. марта, у Недељу пачисту у Саборном храму Васкрсења Христовог протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменика Епископа ваљевског Исихија. У овим речима, каже он, пројављује се суштина наше вере. Црква је заједница верујућих, живих, али и упокојених. „Нема нам спасења без ближњих“, упозорио је беседник, додавши да храм Божји није место где се окупља духовна елита, него је храм духовна болница. Нагласио је и да не треба давати духовне савете никоме ко нам то не тражи. Отац Филип је началствовао Светом Литургијом.

Највећа тајна је Света Литургија, јер ту су светлост и благодат Божја, ту је Он Сам. Ми се ту у потпуности сабирамо као тело Христово, чија је глава Господ, поучио је Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије о тајни и средишту хришћанског живота на евхаристијском сабрању којим је началствовао у Храму Вазнесења Христовог у Мионици, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља, појање певнице и молитвено присуство бројних верника

У Недељу пачисту наша Света Црква прославља Светог Григорија Паламу, великог ромејског теолога и молитвеника, земаљским животом везаног за 14. и 15. век, у коме је у највећој мери остварена светоотачка изрека да “само онај који се моли, може да разуме тајне Божје и онај који разуме тајне Божје- може да се истински моли”, навео је Владика Исихије у славословљу славном Светогорцу, коме је посвећена друга недеља Часног поста. Висинама Светог Григорија Паламе ми се не можемо приближити, али свако од нас може да подражава оно што га чини узором хришћанског живота- да чита Свето писмо и дела Светих Отаца, те да узноси молитве Господу, указао је ваљевски архијереј на могућност остваривања подвига, што је нарочито важно у данима поста који води ка празнику Васкрсења Господњег.

– Када се чита Свето јеванђеље на Светој Литургији, треба да станемо и ум свој окренемо ка небесима. Тако и у посту- да станемо са метежи, духом и забавом овог живота, чак и са релативно добрим и корисним стварима које развијају наш ум и естетику- неке добре световне књиге, филмови и класична позоришна дела… Дакле, стојимо са умом усмереним ка небу и примамо мудрости Божје. То није, браћо и сестре, напор само једног од нас понаособ, већ цела Црква пости. Зато ми немамо само своју муку, тегобе и препреке за пост. Нисмо сами и цела Црква пости са нама- истакао је Владика Исихије значај заједништва на коме почива живот у Цркви и које пружа снагу сваком појединцу, крунисану благодаћу Божјом.

Начинивши преглед важних чињеница из житија Светог Григорија Паламе, Владика Исихије је навео да је истакнути светогорски монах, потоњи Архиепископ Солуна, учествовао у последњој великој расправи у православљу до које је дошло под утицајем погрешног учења римокатоличког мислиоца Варлаама Калабријског и његових следбеника, о томе да Бог не може да се види (што је тачно), али и да нема никаквог општења са Богом. Православно учење, објаснио је проповедник, говори да се немогућност виђења Бога односи на божанску природу, људима као створеним бићима недоступну, али по енергијама Божјим је могуће заједничарити са Њим. Те енергије су благодат, која држи свет у постојању, даје живот и окупља нас у Цркви.

– Прави теолог и молитвеник Свети Григорије Палама је имао јак аргумент да објашњава људима да је он сам видео светлост Божју. Живео је као светогорски монах и духовник у пустињи, у пећини, без виђења икаквог другог другог човека. Погружен је био у ту светлост и могао је тако богомудро да говори. Његово учење се надовезује на хиљадугодишњу теологију, која је њему претходила и одбијала јереси, које су се јављале у Цркви због отпадања од Бога и Његове благодати. Зато имамо учење о исихазму- молитвеном деловању на које смо сви призвани, а то је дубоко погружавање у себе и кроз себе, уз присуство Божје- приближио је Владика Исихије исихастичку молитвену праксу, верном народу познату по молитви “Господе Исусе Христе, помилуј ме грешног”, која се понавља уз бројаницу и понекад уз велике поклоне.

– Најважније што имамо од Светог Григорија Паламе јесте учење да је светлост Божја стварна и да није тварна, како су јеретици говорили. Нама је приступачна у Цркви уз благодат крштења и онима који умирују своје мисли, тело и страсти. У тишини сви можемо да опажамо полако суптилне и танане покрете благодати Божје- закључио је Владика Исихије слово у част зачетника исихазма, научника и молитвеника, коме православни свет кроз векове благодари на утемељењу молитвене праксе, којој су приступали бројни подвижници у Русији, Србији, Бугарској…

У завршници обраћања верном народу, Владика Исихије је истакао да ми у Цркви покушавамо да кроз подвиг и смирење задобијемо благодат. Ако благодат дође кроз умиљење и радост у срцу, онда захваљујемо Богу.

– Није наш пост само нека дисциплина, одрицање од неких ствари, већ умирење страсти и ума да бисмо видели тајну благодати Божје. Само онај који се скроз умири и који се покаје од својих грехова, долази до степена просветљења- порука је пастирске проповеди Владике Исихија у Храму Вазнесења Христовог у Мионици.

Владичанској Литургији је присуствовао велики број верника, од којих су многи примили Свету тајну причешћа.

Ј. Ј.

Храм Преноса моштију Светог оца Николаја у Рабровици био је 6. марта место сабрања свештенослужитеља архијерејских намесништава ваљевских – првог и другог. Литургију пређеосвећених дарова служио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије, уз саслужење више свештенослужитеља и појање певнице, док су свештенике и ђаконе исповедали игумани манастира Јовања и Лелић – архимандрит Михаило и отац Георгије. Протојереј-ставрофор Љубомир Миловановић, старешина Храма Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, у проповеди је истакао да сваки свештеник мора да се наоружа стрпљењем и смирењем, док је Епископ Исихије подвукао да нас пост припрема за вечност.

Обраћајући се браћи свештенослужитељима, прота Љубомир је нагласио да је свету тајну исповести установио Господ наш, те да свештеници до дана данашњег, по благослову свог епископа, имају част и одговорност да могу да вежу и разрешују грехе палог (човека). Ни свештеници нису изузети од греха, и они падају и устају, исповедају своје грехове. Додао је да је свештеничка служба захтевна и да је многима од њих тешко да се снађу у палом свету, где непомјаник гледа да што више људи заведе и одведе у пропаст. „Свештеник мора да се наоружа стрпљењем и смирењем који ће надградити љубав без које ништа не бива“, рекао је отац Љубомир, поручивши својој браћи да пруже руку свима и помогну свакоме да се спаси.

Сабраним свештенослужитељима је беседио и Епископ ваљевски г. Исихије, позвавши их да служе Богу и ближњима, те да Црква богомудро одваја време да би се осветио сав простор у којем живимо, а ми имамо част да будемо сарадници у том простору и времену. „Бог нас призива да учествујемо заједно са Њим у општем спасењу и васкрсењу и да простор и време преводимо у вечност“, рекао је Преосвећени, додајући да „ми на Светим Литургијама, у ужем и ширем смислу, уводимо Бога у себе и у своје срце. Тако уводимо и себе у вечност и постајемо причасници живота вечног. Огромни су та слава и тај дар“. Такође, и овај пост нас припрема за вечност, на шта је указао ваљевски архијереј. „Ако у посту осетимо радост живљења и љубав према Богу и ближњима, онда смо на правом путу“, закључио је Владика Исихије, који је по завршетку литургијског сабрања одржао братски састанак са свештенослужитељима ваљевских намесништава.

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије служиће Свету Архијерејску Литургију у недељу, 8. марта 2026. године, у Храму Вазнесења Господњег у Мионици са почетком у 9 сати.