Месец: март 2026.

“Крст је сила и знамење, крст је спасење” надумне су и надлогичне речи, баш као и све речи из  Светог јеванђеља, будући да су божанске, проистекле из божанске логике и тешко прихватљиве нашој логици и организацији живота, беседио је јереј др Душан Ђаковић о сили коју носи крсно знамење. С тим у вези, позив Господа Христа човеку да узме крст свој и пође за Њим, који бележи Свети јеванђелист Марко (Мк 8, 34- 38; 9,1), својеврстан је парадокс у односу на учења породице, школе и других институција, јер говори да ће “добити живот, ако се одрекне живота”. Зато Црква, истакао је проповедник, у овом периоду, као мајка која саветује децу, говори да ће Месија бити једина истина у овом свету.

Јереј др Душан Ђаковић је и началствовао литургијским сабрањем у Храму Покрова Пресвете Богородице, уз саслуживање братства храма, појање певнице и Црквеног хора “Хаџи Рувим”, као и у молитвеном присуству бројних верника.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је упутио данас писмо Папи Лаву XIV, председнику Руске Федерације г. Владимиру Путину, председнику Сједињених Америчких држава г. Доналду Трампу, председнику Француске г. Емануелу Макрону; премијерима Италије гђи Ђорђи Мелони, Велике  Британије г. Киру Страмеру и Савезне Републике Немачке г. Фридриху Мерцу; као  и генералном  секретару Организације уједињених нација г. Антонију Гутерешу и генералном директору Унеска г. Халеду ел Енанију, позивајући их да употребе свој ауторитет како би власти у Приштини обуставиле примену крајње дискриминаторног закона о странцима.

Патријарх Порфирије упозорава да применом овог закона не би био доведен у питање само рад Универзитета у Косовској Митровици, основних и средњих школа које српски ђаци похађају по програмима своје државе, као и рад целокупног здравственог система у коме се медицински збрињавају Срби са Косова и Метохије, него и опстанак српског народа и православних светиња.

Применом овог закона Срби би изгубили могућност да се школују и лече, а запослени у просвети и здравству би изгубили посао, што би довело до још масовнијег, ако не и коначног, одласка православних Срба са ове вековне хришћанске земље, на којој, све до данас, постоји око 1300 православних цркава, манастира и других, раније уништаваних, хришћанских светиња. Патријарх је подсетио светске државнике на то да нигде другде у Европи, упркос раније поменутим разарањима, не постоји на једном месту толика концентрација хришћанских светиња, од којих су четири на Унесковој листи светске баштине у опасности.

Патријарх Порфирије истиче да Српска Православна Црква истрајава на тражењу мирног решења и да од српских власти очекује да ураде све што је могуће да се пронађе компромисно решење. Људски животи су највећа светиња и дужни смо да их чувамо, речи су духовног вође православних Срба.

Извор: СПЦ.РС

У навечерје Крстопоклоне недеље, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије молитвено је учествовао на бденију у Саборном храму Васкрсења Христовог и изнео Часни Крст, поставивши га у средиште храма, како богослужбена пракса предвиђа у овом делу Велике четрдесетнице. Крсно знамење, на шта упућује назив недеље (Крстопоклона), биће доступно верном народу на поклоњење до четвртка, 19. марта.

Овај чин у трећој недељи Часног поста својеврсно је охрабрење, бодрење верних да истрају у подвигу одрицања и стражења над собом, да се издигну изнад малодушности и умора, као и утеха Господа Христа, Који нам се након распећа на крсту јавља у сили и слави васкрсења, победе живота над смрћу.

Велико бденије је служио протојереј Драган Јаковљевић, старешина Саборног храма и архијерејски намесник први ваљевски, уз саслуживање браће свештеника и молитвено присуство верног народа.

Протојереј-ставрофор Милинко Јовић началствовао је Светом Литургијом у Недељу крстопоклону, 15. марта, у Манастиру Пустиња. Сабраним верницима беседио је о човеку, створеном по слици и прилици Божјој, позваном да живи по угледу на Бога. Најважније је да човек себе охристови, да упрљан грехом свој анђеоски лик очисти, подсетио је на речи Преподобног Јустина отац Милинко. О Крсту као знаку спасења и васкрсења такође је говорио беседник, подвукавши да сваки човек треба да прође своју голготу. „Господ зна наше слабости, зато је некоме Крст лакши, а некоме тежи“, рекао је отац Милинко.

Крстопоклона недеља прослављена је литургијски 15. марта у Саборном храму Васкрсења Христовог у Ваљеву. Началствовао је протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа Исихија, уз саслужење више свештенослужитеља, појање певнице и Камерног и Дечјег хора „Емануил“ под руководством Вање Урошевић. О ношењу сопственог крста великом броју верника беседио је протојереј Драган Јаковљевић, архијерејски намесник први ваљевски, нагласивши да нисмо у стању да преузмемо одговорност за своје поступке, да смо себични, попустљиви према себи, склони да кривимо друге и Бога за своје грешке и неуспехе. „Нема тога греха који Господ не може опростити и нема таме из које нас Бог не може извући ако ми то желимо“, рекао је беседник, додавши да ходати за Христом, значи угледати се на њега.

Уочи причешћа сабраним верницима обратио се отац Филип, говорећи им о сили и значају причешћа, али и о томе колико је важно да мирно, скрушено и са молитвом прилазимо чаши Господњој.

– Црква је управо у подвигу Четрдесетнице уткала саборно исповедање свештеника, упућујући нас тако на пост, смирење и праштање као основно оруђе за духовну борбу, беседио је мионички парох протонамесник Александар Васиљевић о, од Господа Христа установљеној, Светој тајни важној за живот сваког хришћанина, посебно пастира Цркве Божје, на Пређеосвећеној Литургији у Храму Светог Оца Николаја у Ваљевској Каменици, којом је началствовао протојереј-ставрофор Јован Полић, уз саслуживање више свештенослужитеља, појање певнице и молитвено присуство Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија-

Подсетивши на позив Светог Јована Претече: ”Покајте се, јер се приближи Царство небеско”, који нас уводи у новозаветну историју, протонамесник Александар Васиљевић је казао да је покајање лек за све духовне болести, те су на путу ка спасењу благодат признања сопствених сагрешења и очишћење душе неопходни како би се у срцу направило место за све ближње са којима смо љубављу повезани, али и оне са којима тренутно нисмо у миру. За свештенике су покајање и узајамно праштање посебно важни, истакао је отац Александар Васиљевић, поткрепивши поуку речима великог руског писца Фјодора Достојевског „сви смо криви за све”.

– Ми свештеници се сусрећемо у разним приликама и околностима, али најлепше је кад се сретнемо у дому Божјем под омофором нашег епископа, у заједници Духа Светог и сили заједничког покајања и исповести. Зато већ сада осећамо радост и утеху речи Спаситеља упућених нама: ”Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство”. То је воља Оца нашега и ми постадосмо браћа, јер имамо истог Оца небеског, а том вољом нам даде и јединствени благослов и незаслужену прилику да већ сада и овде живимо у том царству, служећи Свету Литургију – принео је протонамесник Александар Васиљевић речи благодарја Господу које сведоче даровани Светом тајном свештенства.

Позвавши верни народ да узноси молитве за своје свештенике, проповедник је навео да се на тај начин заједничари у служби Господу датој свештеницима, који би требало да буду пример смирења и устајања из греха.

– Благодат свештенства коју носимо не укида грешну људску природу, коју такође носимо. Та благодат је освећује, лечи и оснажује. Не укида ни нашу слободу, ни могућност пада, који тако често и ми искусимо попут својих парохијана. Ми се свештеници о свему овоме на најјаснији начин поучавамо у радости Литургије пређеосвећених дарова… Исповест нас чува од гордости и зато нам она није само потребна, већ истински неопходна – закључио је отац Александар Васиљевић, уз позив браћи свештеницима на учешће у радости коју носи благослов Цркве.

Свештенослужитељи архијерејског намесништва подгорског су приступили Светој тајни исповести. По благослову Владике Исихија, исповедници су били старешине манастира Јовања и Лелић архимандрит Михаило и игуман Георгије. Сабрање је завршено братским састанком на коме су свештеници са Владиком Исихијем разговарали о духовним темама, везаним за живот и мисију пастира Цркве данашњице.

На почетку Великог поста из штампе је изашао нови број „Покровског благовесника“, листа који припрема и уређује братство најстарије ваљевске цркве, на челу са протојерејем Зораном Павловићем. Овај, Васкршњи број, представио је јереј Душко Перић, сабрат Храма Покрова Пресвете Богородице и један од аутора текствова. Распоред богослужења, фотографије из живота Покровске цркве, странице за најмлађе, али и текстови свештеника, красе и овај примерак часописа. О великопосним богослужењима, Благовестима, Страсној седмици, Васкрсењу, речима „Светиње светима“, Апостолу Павлу, многи могу прочитати душекорисне поуке и обогатити свој духовни живот. Неколико страница посвећено је и Школи црквеног појања, као и поклоничким путовањима…

Током Недеље православља и Пачисте недеље, ђаци лајковачке Основне школе „Миле Дубљевић“ Издвојеног одељена у Боговађи присуствовали су Литургијама пређеосвећених дарова у истоименом манастиру.

Овим Литургијама, које је у капели посвећеној Светом Симеону служио протонамесник Зоран Миликић са другим свештенослужитељима лајковачких парохија, присуствовали су ученици другог, трећег и петог разреда са својим вероучитељем.

Ђаци ових разреда имали су прилику да се упознају са делом богослужбеног тока у Васкршњем посту, док је многима био посебно занимљив сусрет са великим метанијама које прате ток Литургије пређеосвећених дарова.

Ученици овог издвојеног одељења, иначе, редовно долазе у овај манастир на молитву и током часова верске наставе.

вероучитељ Михаило Михаиловић

Истицање припреме часа на сајту Завода за унапређење образовања и васпитања јесте признање које даје афирмацију раду, аутору који га је осмислио и реализовао и предмету уопште, каже јереј Александар Панић. Пројекат Савета Европе и Европске уније „Квалитетно образовање за све“ спроводи се у сарадњи са Министарством просвете Републике Србије и ЗУОВ. Сви наставници основних и средњих школа могу да пошаљу своје радове, а циљ овог такмичења јесте да они буду подстакнути да реализују инспиративне припреме за час које интегришу учење вредностима, вештинама, ставовима и критичком размишљању, а које су део компетенција за демократску културу. Наравно, колико је појединац важан за заједницу и заједница за појединца не може објаснити ништа боље од веронауке, мишљења је отац Александар Панић. Припрема часа веронауке „Новозаветне заповести;Слобода и љубав у хришћанском етосу“, осмишљена као двочас за ученике осмог разреда, показала је универзалну поруку Цркве да је Христос увек млад и увек савремен, како је учио и Свети Владика Николај. Ученици су сјајно прихватили идеју и двочас је реализован кроз дијалог. Припрема оца Александра Панића, у то време вероучитеља у ОШ „Владика Николај Велимировић“, данас пароха у Цветановцу, објављена је 24. фебруара 2026. године на сајту ЗУОВ- а као пример добре праксе и то је једини случај од настанка овог такмичења да је час веонауке на овај начин похваљен.То је, како каже отац Александар Панић, веома важно како њему лично, тако вероучитељском позиву и настави веронауке, која од повратка у школе у Ваљевској епархији бележи рекордан одзив ученика.

• Због гордости је ђаво отпао од Бога, а наши прародитељи сагрешили једући са дрвета познања, приближио је јереј др Сава Милин, доцент Православног богословског факултета у Београду, погубност греха од ког човека само љубав и смирење могу спасити у оквиру предавања „Гордост – капија раја“, одржаног у Ваљевској гимназији у организацији Црквене општине при Саборном храму Васкрсења Христовог са благословом Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија-

Ако некога оговарамо, сведочимо да немамо љубави према ближњем и тиме кршимо једну од две највеће заповести – о љубљењу ближњег. Господ Христос нас је позвао да имамо љубави и према непријатељима, подсетио је јереј др Сава Милин на неке од темељних принципа на којима се заснива живот хришћанина који, употпуњени са смирењем – врхунском врлином која убија гордост, воде човека ка Царству небеском.

Људи препознају гордост као надменост, охолост и сујету, те приписивање себи свега што је дар Божји – лепота, интелект, материјално богатство и сл. Пут до ње почиње преједањем и опијањем. Наиме, указао је др Милин, потреба за храном и пићем је примарна, али претерано уживање у њима води у грех стомакоугађања, из ког проистиче потреба за блудним радњама. Ако човек дозволи да се грех развија, пред њим је искушење среброљубља, будући да је за остваривање телесних жеља потребан новац. Колико год да човек има новца, увек му се може учинити да неко други има више и ту се јавља униније, односно депресија, а за њом мржња и гнев према ономе ко зарађује више. Грех властољубља произлази из наведеног, а све заокружује гордост- де факто највећи грех, истакао је предавач.

• Греси преједања, опијања, блуда и други базирају се на природним људским потребама, на телу. Као такви, они су ипак пролазни. Прође нас жеља за храном. Годинама човек схвата да је то само потреба да будемо живи и могу да поједем нешто што не волим… Али, греси властољубља и гордости трају док је човек жив. Ми смо имали племените владаре. Велики жупан Стефан Немања се повукао и отишао у манастир, постао Симеон Мироточиви. Свети Сава се повукао са свог архиепископског престола и предао га Арсенију Сремцу. То је показивање да знамо меру својих моћи и да се васпитавамо смирењем- на примеру великана српске историје и духовности др Сава Милин је објаснио ретко одсуство гордости и властољубља међу људима који су били на високим друштвеним положајима.

Објашњавајући даље феномен гордости, он је навео пример ђавољег отпадања од Бога. Наиме, то отпадање се није догодило услед преједања или блуда, већ управо из потребе да се буде једнак Творцу, односно због гордељивости. Такође, први прародитељски грех Адама и Еве проистекао је такође из гордости. У свакодневном животу, горде људе можемо препознати у онима који дају савете свима, тешко се извињавају…То је деструктивна особина, јер нико не воли хвалисаве људе, констатовао је предавач. Од 30 ступњева у „Лествици“, чувеном делу Светог Јована Лествичника, чак три се баве гордошћу и оговарањем, једном од опасности у које гордост може да одведе. Као исказ гордости, Свети Јован је наводио облачење човека у свилу и скупе хаљине. Али, пред тим искушењем може пасти и онај који носи „рите и крпе“, будући да је својеврсна гордост и доживљај себе као супериорног над онима који теже естетици, приближио је др Сава Милин финесу у расуђивању великог оца Цркве о „почетку и крају свих зала“, које се манифестује једнако уживањем у луксузу и претераној скромности. Такође, инсистирање на строгоћи поста, немогућност да се поднесу сопствене грешке и потреба да људи мисле лепо о нама воде у гордост. Наравно, природно је да желимо да смо допадљиви, али пре свега требало би људима да прилазимо са љубављу и смирењем, да не осуђујемо, не узимамо на себе Божју улогу, а изнад свега да благодаримо на даровима које нам је дао и поштујемо Његову разноликост у стварању, закључио је јереј др Сава Милин.

Великопосни циклус трибина „Православље и млади“ наставиће предавање под називом „Господе, човека немам“ јереја др Владана Таталовића, професора Православног богословског факултета у Београду, које ће бити одржано 25. марта 2026. године, најавила је водитељ трибине Марина Марић, новинар Радија „Источник“.