Месец: март 2026.

Јереј др Владан Таталовић, професор Православног богословског факултета у Београду, биће нови предавач у оквиру циклуса „Православље и млади“. Професор ће у среду, 25. марта, говорити на тему: „Господе, човека немам! (Јн 5,7)“, у свечаној сали Ваљевске гимназије са почетком у 19:30 часова. Предавање се одржава са благословом Епископа ваљевског г. Исихија, у организацији ЦО Ваљево при Саборном храму Васкрсења Христовог. Добро дошли!

Владика Николај један је од ретких на којима се савршено види колико је љубио свој род и цео свет. Његово срце је било прешироко и имало места за сваку живу душу, славословио је Владика Исихије у част духовног горостаса Српске Цркве и православног света уопште, чије су деценије монашког и архијерејског служења божанском љубављу испуниле срца бројних боготражитеља

Ове године навршава се седам деценија откако се Господу преставио Свети Владика Николај Лелићки, Охридски и Жички, Свесрпски и Свеправославни. Човек, који је волео све људе, целу Божју творевину и својим служењем осветио сваки простор на свом архипастирском путу. Дан у коме се обележава његова земаљска кончина, 18. март, и ове године је молитвено окупио мноштво верника из разних крајева. Литургијом пређеосвећених дарова је началствовао Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, уз саслуживање више свештенослужитеља и појање певнице предвођене јерејем др Душаном Ђаковићем и ђаконом Владимиром Ракићем.

У литургијској проповеди Владика Исихије је указао на велику љубав Владике Николаја према људима, из које би каткад проистицало изобличавање оних који су занесени неким овоземаљски идеалима, а таквих је било и међу интелектуалцима, богаташима, сиромашнима, међу верним и мање верним народом. Показивао је, истакао је ваљевски архипастир, шта је пут Христов и које су одлике нашег живота у Христу.

• Учио нас је молитви, покајању, честитом животу и поштовању према ближњима, пре свега према родитељима и старешинама, у Цркви и световним старешинама. Својим животом је то посведочио. Данас, у средини Средопосне седмице, у дану среде када се обележава средина Великог поста, славимо нашег Светог Владику (Николаја) свенародног… Данас имамо седамдесет година колико живимо без њега физички. Половину тога је био у туђини, а у средишту је дан када су његове мошти враћене овде (1991), у његов Лелић и његову задужбину- указао је Владика Исихије на интересантне подударности везане за Владику Николаја и обележавање јубилеја важних догађаја од завршетка његовог земаљског века до данас. Будући да је Господ Владику Николаја- великог испосника удостојио да се престави у посне дане, треба да се подсетимо његовог учења о посту, заснованог на личном искуству по узору на житија египатских монаха са великом благодаћу. То нам је предато сведочанствима његових ученика- монаха Калиста и архимандрита Јована Радосављевића, који се удостојио да почива у близини моштију Светог Владике Николаја на монашком гробљу лелићке светиње.
• Бог нам је дао Аву Јустина и Светог Владику Николаја да их имамо у ова тешка времена, да нас они поучавају својом благом, а некада и оштром речју, и да свако од нас у њима налази уточиште и утврђење у вери. Смутна су времена и они су то у својој прозорљивости назирали и припремали нас за овај период. Зато, не треба да се бринемо, јер Господ је увек са нама, а ми треба да будемо са њим кроз веру и љубав, кроз подвиг. Да се скупљамо на Светој Литургији и причешћујемо се. Али, да се наша побожност и правоживље не зауставе на томе, већ да се проширују на сав наш живот- закључио је Владика Исихије поукама надахнутим Светим Владиком Николајем и његовим проповедима члановима Богомољачког покрета и свих који су слушали његове проповеди, по којима се прочуо широм света и чија је лепота подстакла савременике да га назову Нови Златоуст.

На крају Литургије, Владика Исихије је преломио славски колач, а прослава је заокружена свечаном трпезом коју су за све учеснике сабрања припремила лелићка братија, на челу са старешином игуманом Георгијем.

Капела Светог Николаја Српског у ваљевској касарни „Војвода Живојин Мишић“ обележила је славу, 18. марта, Литургијом пређеосвећених дарова којом је началствовао протојереј потпуковник Слађан Влајић, главни војни свештеник; уз саслужење протонамесника Величка Илића, старешине Храма Покрова Пресвете Богородице; и ђакона др Небојше Пакевића, специјалисте урологије; а у молитвеном присуству представника војске. Беседио је отац Слађан, истакавши да је Свети Владика Николај отишао у безбожну Америку да посеје семе које је добре плодове дало, оличено у 2,5 милиона православних Американаца. „Скоро сваки Американац велича Светог Николаја“, додао је беседник. „Да останемо невидљиви за сваку опасност“, закључио је отац Слађан.

Више припадника Војске Србије је приступило Светој тајни причешћа, а након Свете Литургије Преосвећени Епископ липљански Доситеј, војни епископ и викар Патријарха српског г. Порфирија, преломио je славски колач. Свечаност је заокружена агапама у просторијама касарне.

Данас се навршава 22 године од када jе са Kосова и Mетохиjе у рушилачким нападима албанских екстремиста протерано 4.012 Срба, а већина њих се до данас ниjе вратила у своjе домове.

У таласу насиља на Kосову и Mетохиjи тада jе убиjено 19 особа, од коjих осам Срба, док jе 11 Aлбанаца страдало у обрачуну са припадницима међународних снага безбедности. Повређено jе наjмање 170 Срба, као и десетине припадника међународних снага коjи су се сукобили с локалним Aлбанцима штитећи Србе и њихову имовину. Порушено jе око 800 српских кућа и запаљено 35 верских обjеката, укључуjући 18 споменика културе, међу коjима и црква Богородице Љевишке у Призрену.

Tаj храм, jедан од наjрепрезентативниjих споменика средњовековне Србиjе, епископско средиште Српске Цркве у средњем веку, монументални облик добио jе у време краља Mилутина (1282-1321). Црква jе унеколико обновљена, прва Литургиjа у њоj служена jе шест година касниjе, али трагови девастациjе и пожара нису отклоњени. Tо здање jе 2006. стављено на листу споменика под заштитом УНEСKO-а.

Екстремисти су се посебно обрушили на српске православне светиње. Уништено је 35 цркава и манастира, а у овим незапамћеним вандалским актима, од којих су неки преношени уживо на локалним косовским телевизијама (као на пример у Подујеву) заувек су уништене бројне иконе и непокретна културна добра која су вековима преживели османску окупацију и светске ратове. Седамнаести март 2004. године посебно је болно погодио српски народ и његову Цркву због тога што се све ово догодило не у време ратног хаоса, већ у присуству више хиљада припадника међународних мировних снага КФОР-а, Косовске полиције и УНМИК-а од којих нико није јавно преузео одговорност за бројне пропусте.

Mартовске догађаjе на Kосову и Метохији осудили су Савет безбедности УН, као и Eвропска униjа, а Парламентарна скупштина Савета Eвропе jе 29. априла 2004. донела резолуциjу.

Овде можете преузети и поглавља књиге Мартовски погром на Косову и Метохији коју су 2004. године издали Министарство културе Владе Републике Србије и Музеј у Приштини (са измештеним седиштем):

Судбина културне баштине на Косову и Метохији (pdf, 864KB)

Светиње и културна добра уништени у Mартовском погрому (pdf, 3,48MB)

Уништена и оштећена културна добра на Косову и Метохији у периоду од 1999. до 2004. године (pdf, 3,41MB)

Угрожена културна добра на Косову и Метохији (pdf, 4,63MB)

Библиографија (pdf, 536KB)

Извор:https://spc.rs/sr/news/aktuelno//16061.dvadesetdruga-godisnjica-martovskog-pogroma-na-kosovu-i-metohiji.html

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије служиће у среду, 18. марта, Литургију пређеосвећених дарова са почетком у 9 сати у Манастиру Лелић. Тога дана се обележава и 70 година од блаженог уснућа Светог Николаја Српског, који почива у овом манастиру.

Дана 17. марта 2026. године навршило се 22 године од насиља албанских екстремиста на Косову и Метохији, у коме је током два дана живот изгубило 19 људи, од чега осам Срба, неколико стотина Срба и припадника међународних снага је рањено, а преко 4 хиљаде Срба прогнано из својих домова. Уништено је око 800 домова и 35 верских објеката, од чега 18 споменика културе од великог значаја, и бројне драгоцене реликвије и црквене књиге, које сведоче о вишевековном српском постојању на Космету.

У Храму Васкрсења Христовог, након јутарње службе и царских часова које је служио протојереј Драган Јаковљевић, старешина храма и архијерејски намесник први ваљевски, одслужен је парастос жртвама овог погрома нашег народа. Парастосом је началствовао протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, уз саслуживање братства Саборног храма, појање певнице и молитвено присуство верника.

Са благословом Епископа ваљевског г. Исихија „Поклоничка служба Епархије ваљевске“ остварила је још једно путовање на Егину, Метеоре и светиње Солуна, од 11. до 16. марта 2026. године, под духовним руковођењем протојереја-ставрофора Ненада Андрића и туристичког водича проф. Вишње Костић.

Поклонивши се гробу Св. Пајсија у Суротију и моштима Св. Димитрија у Солуну, поклоници су ноћили у Паралији, а наредног дана су панорамски разгледали Атину, а затим из луке Пиреј отпловили на острво Егину. Већина поклоника причестила се на Егини крај моштију Св. Нектарија на Литургији, на којој је саслуживао са грчким оцима и о. Ненад.

Затим су поклоници посетили манастир Св. Екатарине и катакомбу Пресвете Богородице на Егини. О историјату острва, манастира и данашњем начину живљења острвљана, путнике је детаљно упознала водич проф. Вишња Костић. Занимљиво је предање о проналаску катакомбе Пресвете Богородице зване „Фенеромени“, да је у 19. веку откривена тако што су мештани обављали вршај жита и привезали коња на гумно да врше у круг. Коњ је одједанпут пропао у пећину, у којој су се првих векова хришћанства скривали хришћани да служе Литургију. Ту је, како проф. Костић напомиње, пронађена и чудотворна икона Мајке Божије названа „Фенеромени“. Катакомба припада женском манастиру Хрисолеoнтисa као метох.

Велико одушевљење путницима били су чудесни Метеори изнад града Каламбака у регији Тесалије, који су посетили на повратску са Егине. Путници су се вратили духовно богатији кућама у ове дане Васкршњег поста. Служба за поклоничка путовања Епархије ваљевске организоваће још полазака на Егину, више информација на бројеве телефона: 0648088367 и 0654356801.

протојереј-ставрофор Ненад Андрић

У недељу Крстопоклону, у Храму Силаска Светог Духа на апостоле у Обреновцу, после прочитаног јеванђеља, беседио је јереј Слађан Филиповић.

Говорећи о значају Крста који Црква износи у средину храма на половини Великог поста, истакао је да Крст није само сећање на Христово страдање, већ откривење Божије љубави и позив човеку да кроз подвиг, жртву и смирење иде путем који води ка Васкрсењу.

Подсетивши на речи Господње из Јеванђеља: „Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе, узме крст свој и за мном иде“, о. Слађан је нагласио да управо у ношењу крста човек открива дубљи смисао хришћанског живота и истинску радост која се открива у Васкрсењу.

У месту из ког је потекла инспирација за насловну песму – Скеланима, једном од највећих савремених српских стратишта, најновија књига Дајане Петровић, песникиње и кантауторке модерне духовне музике из Ваљева, „Кад ти матер надјене име“ представљена је у петак, 13. марта 2026. године у Основној школи „Коста Тодоровић“. Писана на ијекавици, ова збирка песaма „рођена“ је над судбином четрнаестогодишњег дечака Цветка Ристића, који је 16. јануара 1993. у нападу јединица армије Босне и Херцеговине остао без целе породице, затим Слободана Стојановића, свирепо убијеног српског дечака у Каменици, жртве НАТО бомбардовања Милице Ракић и многих других несрећника, људима знаних и незнаних имена. У Господњем памћењу свакако утиснутих. Будући да је лично доживела избеглички усуд, дошавши из Брода (пре рата Босански Брод) најпре у Младеновац, Дајана Петровић са наглашеним саосећањем, речима дочарава патње прекодринских Срба, молећи стиховима за вечно сећање на њихова имена. Једнако дубоко проживљава трагедије свих, земаљским мерилима, живота прерано угашених, подстичући читаоца и слушаоца да бар на тренутак у буци овог света огрне срце тишином, заблагодари на ономе што има и помоли се да тај бол не дође никоме у свакодневицу.

Благодарје и реч о књизи Дајане Петровић упутили су истакнути интелектуалци и друштвени делатници овог краја: Ирена Радовановић, директор ОШ „Коста Тодоровић“, Дејан Спасојевић, директор Музеја „Римски муниципијум“ и главни и одговорни уредник Издавачке куће „АСоглас“, у чијем је издању и објављена књига „Кад ти матер надјене име“, и др Радомир Павловић, потпредсеник Скупштине општине Сребреница и председник Удружења „Мост“, као и новинар Информативне службе Епархије ваљевске Јадранка Јанковић. Представљање књиге, Дајана Петровић са супругом, свештеником Николом Петровићем, са којим чини Групу „Нектарија“, заокружила је извођењем ауторских духовних песама. Међу посетиоцима промоције био је и Цветко Ристић, данас породичан човек, који својим примером сведочи повратак живота и обнављање Скелана након незапамћених ратних разарања деведесетих година прошлог века.

Јереј Александар Панић, један од пароха цветановачких, служио је Свету Литургију у Крстопоклону недељу, 15. марта, у Храму Светог архангела Гаврила. Тумачећи јеванђеље о крсту, отац Александар је истакао да треба да се одрекнемо себе, лажних својих потенцијала и да кренемо за Господом. Да Господ даје свакоме по мери, и о томе је говорио беседник. „Да није благодати Божје, нико и ништа не би постојало. Господ даје милост и Крст који води ка Васкрсењу“, рекао је отац Александар.